PO SEĆANJU IZ RAZGOVORA SA AZATOM

Funakoši pod pseudonimom “SHOTO”
objavio u  Ryukyu Shimbun-u 1914-te godine

DEO: I

Često su me pitali u vezi sa teorijama koje okružuju poreklo karatea, a kojih ima mnogo. Moguće da je to nekada ranije tamo u vreme pre nego što se karate razvio a koja se i sada može videti na Okinavi po manjim udaljenim mestima. To je ličilo na tuču, kao kada se žene dograbe ili kao kad se deca tuku i zamahuju pesnicama jedno na
drugo, što teško da možeš videti na drugom mestu. Ali to je bilo kao neko nasleđe iz vremana reorganizacije Okinave.  U drevna vremena, cenjeni ljudi na Okinavi su bili poznati samuraji, kao Master Kyoahagon, Urazoe Mayamoto i Majstor Shabe. Oni su demonstrirali ono što su radili. Ali karate ime je zadobilo popularnost zbog Tode Sakugawa iz Katata-e. Prva osoba koja je bila u Kagoshimi i praktikovala Judo o državnom trošku je bio Buson iz Momohara, sadašnje zdanje od Kamisatosho. Njegov otac je bio učenik Tode Sakugawa. Izleda da se karate razvio pre nego što je judo stigao na Okinavu.  Nabrojaću neke majstore borilačkog umeća, bez hronološkog reda, onako kako sam čuo od drugih: Master Haebaru iz Oonaka, sadašnje Kokod-ovo zdanje, bio je osnivač Jigen Ryu i majstor borilačkih veština.  Jednoga dana majstor Morishima, otac od Giwan Choho, je gledao kako Haneji Aji vežba svoj stil i zadirkivao ga govoreći: “Čemu to služi?”. Sensei je najzad čuo za to i obojicu izazvao na duel.
U podne, pored Uruku zdanja, pojavio se u tradicionalnom odelu i obojici dao po pravi mač za duel pred posmatračima. Tada se Master Morishima izvinio i istog dana se pridruzio stilu Haneji Aji koji je praktikovao. Master Haebaru ih je kažu zajedno trenirao. Ljudi su u drevna vremena izuzetno poštovali tradiciju. To je izrodilo mnogo poznatih samuraja. Zapisivaću kako mi njihova imena dođu na pamet

Matsumoto, sadašnje Oohachimineova palata, od Okudayamakawa iz Akate. Master Sadoyama. brat od Aza Tanmea, Komatsumura Pechin, brat Matsumura Tomizo Omura Akahira Ishimine, Giho Ishimine, Kinjo, Tokumine, Ota iz Kinjoa, Sotomo Pechin, Master Tomishiro, Oyadomari, Nakasone, Urasaki, gvozdena pesnica Kinjo iz Shimakoborija, Tawada, Kanna iz Oonaka, Uehara iz Tomiyamamawashija, Yakahi iz Teishiraji, Gishi Pechin koji je bio Master Tomishiro-ov sensei. Kamisato, Awaren, Miyasatosho, Hatobukuro iz Higashinouemondono, Higa iz Kyunenomoya, Kuwaesho Nagahama iz Nishi, Kojosho iz Kume, Maesato, Shiroma iz Tomari, Kinjo, Yamasato, Inami, Oyadomari, Matsumora, Yamada, Chinen Shikiyanaka, Tsuken Nantasho, Ya kuhishu iz Sajiki, itd. Ovi ljudi su svi izuzetno poznati majstori borilačkih veština-

I Shokoo i Shokeno su bili hrabri kraljevi za svoje zemlje. Gvozdena pesnica Miagi je bio Shokoov pratilac i Muramatsu Pechin je bio Shokenov visoki dvorski službenik.

Jednog dana, Matsumara je pitao Koji Aji, dedu od Misato Aji da li je neko zainteresovan da se bori protiv Muramatsu. Koja Aji je odgovorio da su Matsumura i Koja otprilike podjednaki. Ali ko god bi izašao kao pobednik iz ovog susreta bi postigao važnu pobedu, odgovorio je on sa poštovanjem. Shokoo je bio impresioniran načinom na koji je on odgovorio u stilu samuraja. U dodatku, Manubi Aji i Uruku Aji su bili samuraji naslednog plemstva.

Samuraji koji su živi danas su Itosu Pechin koji podučava karate u srednjoj školi. Higashionna Sho u zapadnom delu Okinave koji podučava karate u ribarskoj srednjoj školi, Higashionna Kadena na istočnom delu ostrva, Shimabukuro iz Wakuta, Ajama, Yamada iz Asato, Aragakikohaku, Kiyuna iz Oonaka, Master Kochinda iz Tomiyamatogen, Kuwae iz Shimakobori, Yamaguchi iz Kinjo koji je bio Shogun-ov službenik , sad je u Kakinohana, Chinen iz Yamane, sada u Kakinohana, Yabu koji podučava borilačke sportove u školi i Hanashiro koji podučava u srednjoj školi itd. Yabu i Hanashiro su proučavali karate sistematično i to i sa obrazovne strane, koju niko nije pre proučavao na taj način. To ih je učinilo izuzetno poznatim u svetu karatea i prepoznati su kao pravi autoriteti.(Shoto)

DEO: II

O karateu
Postoje dva karate stila u Okinavi, Shoreu Ryu i Shorin Ryu. Prvi je za krupne ljude koji su obdareni sa telom i fizičkom snagom. Oficir Ason pripada tom stilu. Drugi je za nežnije mršave ljude koji nemaju snažna tela, ali su veštiji u tehnici i stilu. Oficir Waishinzan je vičan ovom stilu. Danas u Okinavi u većini srednjih škola se uči Shorei Ryu u Naha a Shorin Ryu u Shuri.

Razlog za to je da u Naha oni vise naginju prema fizičkoj spremnosti, dok u Shuri više naginju naglašavanju tehnike. Nema ništa loše ni u jednom ni u drugom pristupu. Ali hoću da kažem jednu stvar: moraš da uzmeš u obzir koga podučavaš, i da uzmeš u obir njihovu fizičku snagu i karakteristike pre nego podučavaš jendom ili drugom metodu. Ako napraviš pogrešan izbor u podučavanju metodom (stilom), to bi bilo gubljenje vremena bez ikakvog dobitka. I ne samo to, možda bi i povredio svoje učenike.

Ako prebrojimo koliko postoji različitih vrsta karate (kata), toliki je repertoar da može da se bira. Ne bi mogao da se setiš svih detalja svake kate ponaosob. Ali nije ni potrebno da se zapamti toliko mnogo. Samo izaberi 5-6 i njih vežbaj dobro. To je dovoljno. Za one koji žele da imaju čvrsto telo, preporučio bih Naifanchi i Seisan. Za one koji žele da oduzmu motku to mora da bude Bassai. Kusankun je za one koji žele brzinu. Jitte za one koji žele da naprave razliku i razumeju o jodanu, chudanu i gedanu. Ako želis nešto praktično, Seishan i Bassai u Tomari rade jako dobro. Totalna je besmislica znati pomalo od svega i pokazivati da znaš toliko mnogo kata.

Postoji toliko mnogo ljudi koji su otišli u Kinu i učili karate direktno od kineza. Ason-ovi studenti su Sakiyama iz Izumisaki (Master Tomishiro’-ov učitelj) i Nagahama, Tomoyori, Gushi Pechin ( Ishimine-ov učitelj iz Gibo-a). Iwah-ovi studenti su Matsumura Pechin iz Shuri-ja i Maesato. Waishinzan-ovi studenti su Uemon Shimabukuro na istoku i Higa (Higashionna Kanryo) u Kyuneneomoya (Hikioku-ov otac). Shiroma i Kanashiro su učili Chinto, Matsumora Kosaku i Kokan Oyadomari Chinte, Yamasato je učio Jiin a Nakazato je učio Jitte od čoveka iz Fukushuannan (Fujian), dela Kine koja prati obalu u Higashionna in zapadu. Zato što je ovaj čovek želeo da se vrati brzo u Kinu. Razlog zašto ima relativno mnogo majstora borilačkih veština u Tomari-ju je da je tamo izgleda pripadalo *** (vrsti klase kojoj je bilo dozvoljeno da praktikuje borilačke veštine). Možda im je bilo dozvoljeno da služe u Shurei, iako je bio pod japanskom okupacijom. Zbog toga im je Shuri vlada i zvanično dozvolila da vežbaju borilačke veštine.
Neki ljudi su zbunjeni da li je kumite postojao pre sam za sebe kao posebna stvar ili ne. To je sve ustvari primena karate tehnika. Kao i abakus. Moraš da imaš osnovno znanje matematike da ga koristiš. Oni koji ne razumeju šta treba da se radi u praktičnim situacijama možda imaju tendenciju da sumnjaju u sebe. Videti je verovati. Možda je potrebno da se uradi shiai.
Jednom kada ste naučili karate uopšteno, možda ćete moći da ga raščlanite i proučavate njegove pojedinačne tehnike. Kada vezbate po prvi put, samo se opustite i probajte da naučite pokrete. Kada znaš šta da uradiš i kako da uradiš onda to radi sa 70-80% svojih snaga. Nemoj da radiš punom snagom,  jer nećeš moći da razviješ mišićnu snagu odjednom. Daj sebi vremena. Idi sa 20-50% svojih snaga ponekad, a kada izvodiš pred drugima, preporučujem da ideš sa 70-80% svojih snaga. (Shoto)

DEO: III

Stvari na koje treba da obratiš pažnju za vreme vežbanja: pre svega, dok vežbaš molim te obrati pažnju na držanje. Ako si početnik, možeš vežbati nesmotreno. Bez gracilnosti. Treba puno vremena da se dodje do gracilnosti. Onda koliko vezbaš? Potrudi se da težište spustiš dole Nauči šta je visoko, srednje i nisko.

Budi svestan u kontrolisanju svoje snage i moći. Imaj takta i pobrini se da su tvoje oči i ruke u savršenoj koordinaciji. Odnos između karatea i obrazovanja je osnovni razlog da se karate vežba za mentalni trening, fizičko obrazovanje dolazi kao sekundarno.
Ljudi koji vežbaju karate su bistri i mentalno jaki, nikad preki. Oni su vrlo skromni, iskreni, strpljivi i entuzijasti. Bilo da rade ili uče, oni postižu uspeh u svemu sto rade. Iskreni su i nisu pohlepni. To im omogućuje da zadobiju još više dostojanstva. Što se tiče borbe, mozak umesto tela je mnogo važniji bez obzira da li su to borbe pojedinaca ili ratovi izmedju nacija. U starim vremenima govorili su da nepismeni ljudi ne mogu da postanu veliki majstori borenja. Ako želiš ozbiljno da proučavaš karate, moraš da učiš iz različitih uglova, uključujući i fiziologiju i higijenu, jujutsu, kenjjtsu, bajutsu, kyujutsu i vojne borilačke metode itd. Sest Tajnih Učenja, Tri Strategije i Umetnost Ratovanja od Sun Tzu i Wu Zi su dobre referentne knjige.
E sad ovde kao da fali jedan deo – skore zabrinutosti. Nezadovoljavajuće je da mnogo ljudi priča kako da se koriste ruke ali ne i noge. Noge mogu nekad bolje da rade nego ruke u zavisnosti od situacije. Čak iako se boris koristeći ruke, noge su i dalje vrlo važne. Postoje mnogi načini kako da se koriste noge u zavisnosti od situacije. Probaj da ne zaboraviš na koriščenje svojih nogu.
Ne postoji prvi napad u karateu. Kada neko napadne, ti ga blokiraš i odmah odbijaš. To je ono što se misli kada se kaže” U karateu nema prvog napada!”. Međutim, čak i kada opasnost dođe naciji, ili porodici i kada nema drugog izbora, nije ti dozvoljeno da prvi napadneš. Postoji mnogo različitih situacija, kada moraš da se boriš oči u oči, ili kada si okružen sa grupom ljudi itd. Mislim da nije dobro za mlade ljude da pričam šta tada treba da se uradi u svakom pojedinačnom slučaju. Ne želim ništa više da kažem za sad. Inače, počeo sam da studiram o vrsti medicinksog i fizičkog treninga. Reći ću vam o tome kad budem znao više (Shoto)

DEO: IV

Okinavljanjski Majstori Aragaki i Higashionna

Pre 40 godina, ribari u Naha su bili vrlo bučni i žurni. Tamo, Aragaki Pechin iz Kumoji i Higashionna Kanryu u Higashi postadoše popularni. Aragaki je poreklom bio iz Higashiwakasa-cho,ali je išao u osnovnu školu u Kume. Kažu da je borilačke veštine naučio od Teiuji Yabu Pechin. Higashionna je postao popularan nakon pobune ribara. Od drevnih vremena postojale su dve odvojene grupe, Daimon i Shishimon. Jedna od njih se zvala Daimon i Aza Higashi Wakuta Kumoji Wakasa-cho je obično pomagao Daimon. Kada je ribarenje bilo završeno, uglavnom su se svi razlilazili i odlazili kućama. Jednom, Nishimon je pobedio u ribarenju. Sve Nishinom grupe su otišle iz Daimon i otišli do tamošnje pošte, što se Istočnoj grupi nije svidelo; oni su probali da ne propuste zapadnu grupu da prodje ispred pošte. Ni jedna strana nije Želela kompromis (a ni jedna strana nije mogla da prodje zbog gužve), tako da je izbila velika pobuna koja se nastavila još dva dana. Stari ljudi su se okupili u školi da rasprave o ovoj pobuni. U medjuvremenu mogle su se čuti žene i deca kako vrište. Higashionna je bio smiren i zgrabio je Veslo. Stajao je ispred Daimon i pobrinuo se za hiljade protivnika sam. Imao je samo 17 godina i težio 40-tak kila.  Aragaki je bio kapetan zapadne grupe i koristio je samo 1.8 metara bo protiv stapa koji su zamahivali na njega kao sto kiša pada. Nakon toga njegov bo, koji je imao na sebi gomilu ureza, je postao kao svetinja i čuva se kao memorabilija događaja u udubljenje u zidu, kao vrsta svetog mesta

Higashionna će imati 65 godina a Aragaki 75 ove godine. Ali oni i dan danas ponekad uskoče u borbeni trening. Aragaki je postao poznat u Wakasa-cho pobuni i Higashionna u Kume pobuni. Možete pomisliti da su oni grubi i zli ljudi. Ali kada ih vidite uživo, vidite da su blaga i nežna gospoda. Ali jednom kad se razljute, mogu da budu dovoljno zastrasujući da bi čak i divlja životinja pobegla od njih.
U zaključku, iz drevnih vremena, ljudi su poštovali hrabre ljude koji su bili tihi i skromni. Oni su dobri primeri kako Samurai i karateke treba da se ponašaju i drže.