Budo pojasevi i rangiranje
Zaboravljena Simbolika
Christopher Caile
Značenje naših pojaseva i sistem rangiranja koji oni predstavljaju izgleda kao da su se izgubili. Neki misle da oni ukazuju na nivo veštine i stručnosti. Drugi misle da nam u najboljem slučaju daju pogrešnu ideju i da je to samo izmišljotina kulture Orijenta, ili u najgorem slučaju simbol naduvanog ega. Dakle šta oni predstavljaju? Da li su beznačajni, ili su značajni simboli obogaćeni energijom dugogodišnje posvećenosti i napornog rada?U borilačkim veštinama svi vezujemo pojaseve oko struka, ali samo nekolicina razume šta oni predstavljaju.
Jedna od najvećih iluzija od strane početnikaa kao i od strane javnosti je, da je dosezanje nivoa crnog pojasa ujedno i postizanje majstorstava, što je daleko od istine. Iako je trening za braon pojas veoma zahtevan i postizanje crnog pojasa se smatra značajnim, status crnog pojasa zaista samo ukazuje prelazak na novi početak. Na to ukazuje i sam termin za prvi nivo crnog pojasa “sho-dan” za razliku od “ichi” (prvi) dan, ‘sho’ znači početak, koji je isti karakter kao i u “sho-shin”, što znači “početnički um”. Dostizanjem ovog prvog, početnog stepena znači da je postignuta odredjena profesionalnost u osnovama i da si spreman da zaista počneš učiti, a pod učenjem se podrazumeva mnogo dalje od samih tehnika. Dakle sa shodan-om ponovo postajemo početnici.
U stvari, upotreba rangiranja i pojaseva je pojava novijeg datuma. Oni nisu korišćeni za vreme feudalnog perioda kada su ratnici studirali različite borilačke metode za potrebe bojnog polja, niti su korišćeni na Okinawi dok se karate razvijao. Kyu/Dan sistem povezan sa obojenim pojasevima je ustvari izum sa kraja 19-tog veka, razvijen od strane Jigoro Kano-a, oca džuda. On je kreirao Kyu/Dan sistem 1883-će godine i dodelio dvojici njegovih najboljih učenika Dan zvanje. Tri godina nakon toga, počeo je da dodeljuje crne pojaseve (kanice), koji su trebali da se nose sa gornjim delom kimona ili japanske odore. Pantalone nisu bile tada u upotrebi, umesto toga mnogi su nosili od tkanine napravljen ovoj oko kukova, ili češće šorceve do iznad kolena. Kano-va organizacija, Kodokan je kasnije usvojila punu opremu, uključujući pantalone (keikogi) koje viđamo danas. Oko 1907-e godine pojas (kanica) je zamenjen sa kuro obi (crni pojas).
Kano je video potrebu da se razlikuju početnici i napredni studenti. Početnici su nosili bele pojaseve i smatrani su nerangiranim, ali unutar klasifikacije su postojali razliciti nivoi poznati kao – kyu. Novi studenti su počinjali sa najvišim kyu stepenom (obično deseti) koji bi se smanjivao kako bi raslo iskustvo do prvog kyu, koji je poslednji nivo pre unapređenja do shodan nivoa simbolisanog crnim pojasom. Ponekad su prvi i drugi kyu nosili braon pojaseve označavajući da završavaju sa osnovama i da će uskoro biti rangirani. Bilo je prihvaćeno da su Kyu nivoi samo uvod u napredniji trening na Dan nivou. U mnogim budo veštinama, Dan status je relativno lako postizan posle početka ozbiljnog vežbanja. Medjutim, u drugim sistemima postizanje Dan stepena bi zahtevalo 5-7 godina ozbiljnog učenja, a nekad i duže.
Pošto su početnici bili nerangirani oni su bili poznati kao mudansha, “Mu” – je Zen termin koji znači praznina, izraz negacije. “Dan” je stepen a ‘Sha” znaci osoba.
Napredni studenti, odnosno oni koji su usavršili osnove (nagrađeni Dan statusom) su yudansha, “Yu” znači posedovati. Dakle taj termin znači “osoba koja poseduje rang (zvanje)”
Kontrast između crne (rangiran) i bele boje (nerangiran, obojeni kyu nisu tada bili u upotrebi) pojaseva nosi dublji simbolizm. To reflektuje jedinstvo suprotnosti Yin/Yang principe prirode (u Japanu Yin/Yo) odražavajući Taoističke korene budo-a sadržane u terminu “do” – put. Ovaj koncept dualizma je takodje izrazen u Chi His školi Konfučijanizma (koja je takođe imala važan uticaj na razvoj budo-a) sa svojim konceptom forme (yukei, predstavljajuci rang u budo-u) i ne-forma (mukei, predstavljajuci ne-rang).
Beli pojas, zajedno sa belom uniformom, takodje reflektuje budo vrednosti – duhovnu čistoću, izbegavanje naglašenog ega i jednostavnost. To ujedno čini spolja nevidljim razlike u staležu ili nivoa stručnosti. Tako da svi počinju jednako – bivši plemić može stajati pored seljaka. Ovo je bilo značajno zato što su ranija vremena (pre 1868-e godine) bila obeležena rigidnom staleškom strukturon, unutar koje su klase bile strogo odvojene, a većini je bilo zabranjeno da se bavi borilačkim veštinama.
Kyu/Dan sistem i pojasevi su bili od velike pomoći prvoj Japanskoj asocijaciji borilačkih veština, koja je formirana da promoviše oživljavanje tradicije borilačkih veština u to vreme. 1895-te godine. Vlada je odobrila formiranje Dai Nippon Butokukai (Velika Japanska Asocijacija Borilačkih Veština) sa idejom da nadgleda, standardizuje i promoviše različite borilačke tradicje (Ryuha). Komisija je dobila pravo da uvede (prihvatajuci Kano-ve novine) rangiranje za borilačku sertifikaciju (budo/bujitsu menjo), koje je zasnovano na kyu/dan sistemu i dodeljuje licence za instruktore (Shihan menjo).
Pod Butokukai vodjstvom budo i bujitsu su se preporodili u Japanu. Prihvaćen je zajednički sistem kimona, rangiranja, pojaseva i promocije. Čak su i metode vežbi postale donekle standardizovane. Butokukai je takođe promovisao usvajanje budo treninga (uključujući judo, kendo, kyudo i naginata-do) unutar opšteg obrazovnog sistema i učenja bushido-a (ratničkog etickog kodeksa). Judo i Kendo su promovisani u sport.
Kyu/Dan sistem nije nikad bio zamišljen da samo ukazuje na stepen tehničkog dostignuća. Ovaj sistem takodje odražava cilj budo-a duhovno i etičko usavršenje sopstvenog bića. Dakle, dan rangiranje, čak i kyu nivoi treba da odražavaju nivo moralnog i duhovnog razvoja ili dostignuća. Iz ovog razloga, deca su uvek bila klasifikovana drugačije sa njihovim kyu i dan statusom sa njihovim različitim pojasevima, gde crni pojas često ima belu straftu po sredini. Smatra se da u deca suviše mala i nedovoljno zrela da bi mogla da imaju razvijene one aspekte karaktera koji predstavljaju budo. Zbog ovoga, mnoge škole retestiraju učenike u uzrastu od 14 ili 15 godina da bi ih kvalifikovali za plasman zvanje za odrasle.
D
akle, kyu/dan sistem odražava evaluaciju ličnog duhovnog napretka ka savršenstvu (dostignuće discipline, vrednosti, etike, ponašanja i stava) u okviru borilačkih disciplina.
U Šuri-ju, glavnom gradu Okinawe počev od oko 1905.godine, karate je predstavljen javnosti kao fizičko vaspitanje po nastavnom planu srednje škole. Ali u to vreme tu nije bilo rangova, pojaseva ni kimona. Po sistemu Kyu/Dan rangovi, pojasevi i kimona, prvi put su dodeljeni u Japanu (kada je Gichin Funakoshi dodelio prvi dan sedmorici učenika 1924. godine) kao znak prihvatanja principa koje je uveo Butokukai. Tek kasnije posle više godina karate na Okinawi se pridružio Japanskom vođstvu.
Tek od 1935 godine, borilačke veštine su počele da koriste obojene pojase, kao obeležja različitih nivoa kyu-a. To je urađeno da bi učenici imali osećaj postizanja cilja. Dodati su sa razlogom, koji su po želji izglasali mnogi, uglavnom strani učenici u Japanu i inostranstvu, koji su to videli ka manifestni znak o njihovom napedku.
Gichen Funakoši, je od Kanoa bio rangiran 5 Dan (godan),