Састанак са будистичким монахом Мастер Митсутака Косо-ом
19.01.2013.
Маестро Косо поздраваља све присутне уз уобичајено питање: Ви знате да вам увек кажем да кад се не видимо три дана, нешто се сигурно променило. Дакле шта има ново код вас?
Први пут сам чуо ове речи када сам имао 20-так година од свог пријатеља из средње школе. Од тада то питање ми је стално у глави. Мој пријатељ је практиковао различите борилачке вештине: џудо, карате и кендо.Његов отац је практиковао iado и изгледао је као прави самурај. Једног дана кад сам отишао да потражим свога пријатеља, возио сам дуж engawa (дрвени стаза око јапанских кућа) и умало сам сломио наочаре његовог оца које су лежале на поду. Скочио сам да их избегнем и чуо глас: “Будало једна!!!” викао је његов отац. `Пре него што учиниш корак мораш да гледаш (обратиш пажњу, фокусираш се) у свим правцима.И дан данас се сећам његовог гласа. Као да је било јуче.
Овај пут желео бих да наставим дискусију присећајући се речи Nitobe Bushido који каже да за формирање Bushi мораш бранити-испољавати моралност и увек покушавати побољшати свој карактер. Изгледа ми да постоје неке сличности са Dojokun које је ваша Федерација учинила својима (присвојила). У данашње време са глобализацијом и светском економијом и са брзим и моменталним протоком и преносом информација понекад губимо перцепцију (опажање) различитости које још постојe.
Nitobe је пре коришћења Bushido као примера духа Јапана много мислио о томе како је карактер који је изражен у коду Samurai, био својствен души његовог народа. Са обзиром на данашњи етички кодекс и понашање Samurai могу у много чему личити на друге редове ратника (Темплари, Крсташи, Индијанци…). Кодекси Bushidō нису били одређивани од стране једне особе или савета, већ су принципи формирани током времена консолидовањем, што би тада постали прави неписани кодекси понашања.
Упреношењу кодекса увек је био изазов да се fair play одржи у борбама међу ратницима.
Кроз еволуцију нације, Јапан се ослањао на ове принципе, који су се заузврат временом развијали и адаптирали духу времена.
Као што сам рекао порекло духа Bushidō се ослања на три религије.
Будизам са својом пролазношћу (пролазност ово земаљског искуства прим. прев.) да се прихвати сопствена судбина, да се сачува смиреност у свим случајевима, филозофија која повезује живот и смрт.
Шинтоизам се више односи на душу, на неговање лојалности, култивисање природе и поштовање прошлости и садашњости (нпр према Земљи); помаже да се црпи велика снага за стрпљење.
Конфучијизам је представио концепт моралности особе.
Последично, Bushi је сумирао седам правила понашања као њихову филозофију живота.
СЕДАМ ПРИНЦИПА Bushidō
1) Gi – ПРАВЕДНОСТ, МОРАЛ, ЧЕСТИТОСТ
потрага за истином за човечанство кроз делимично уклањање личних интереса. Право или погрешно никад није разлог за сумњу, срамотно је непоштено деловати. Прави пут је врло узан и његове захтеве је тешко пратити и повиновати им се. Јер самураји су се клонили корупције и мрачних (мисли се на непоштене) послова.
2) Yū – ХРАБРОСТ
Yūki је снага и способност да се донесе одлука и спроведе своја воља. Овај правац деловања мора доћи из Gi, јер иначе неће бити врлина. Yūki представља ”храброст да се учини права ствар”. Ко поседује Yūki дела смирено и потпуно свесно за време опасности и то је особа која је спремно доступна другима (у време опасности прим.прев.) Као деца сви смо слушали приче о херојима, или су наши родитељи покушали да нас инспиришу са неким малим искуствима да би подстекли нашу храброст. Када дете падне, мајка детету каже да устане само (без подршке мајке прим. прев.), што помаже да се дете суочи са страхом од поновног пада.
3) Jin – РАЗУМЕВАЊЕ, ЉУБАЗНОСТ, САОСЕЋАЈНОСТ, ЉУБАВ
Ово су врхунске врлине човека. Да бисте били изузетни морате поседовати ове врлине. Date Masamune, самурај који је живео од 1567. до 16
36.-е године је рекао да ако је принцип заснован само на Gi постаје се сувише ригидан, а ако је нагласак на Jin постаје се сувише слаб и мек. Тако да поседовањем самурајског мача којим се давао или одузимао живот, самурај је имао обавезу да негује различите облике уметности као на пример поезију, музику, сликање… да би развио (неопходну) сензитивност приликом одлучивању правде.
4) Rei – ПОШТОВАЊЕ, УЧТИВОСТ, ПОЗДРАВ
Nitobe каже да треба имати стрпљења за бол и потешкоће. Да подржи у тешком периоду, човек не сме да буде дрзак и арогантан. Не треба падати пот утицај других и правити грешке. Rei још подразумева љубав, скромност, понизност и разумевање за друге и према другим људима. Са оваквим односом (понашањем) човек ће бити сензитиван, профињен и елегантан. Пример оваквог сусрета у данашње време видимо у сусрету Sumo рвача где победник тријумфује (ликује) пред противником, али тек након што је дата прећутна сагласност о победи од стране пораженог противника. Таквко понашање није нигде записано у правилима борбе, али се увек практиковало.
На пример у sadō (церемонији чаја), понуда шољице чаја, кроз гестове домаћина изражава (разоткрива прим. прев.) његову личност. И то се негује. Ово омогућава да се негује и примењује лепо понашање у потрази за савршеним начином опхођења према другима.
Желео бих да вам испричам једну малу анегдоту која се десила уцркви у Италији. Отишао сам једног дана у цркву. У цркви је седела на једној страни мајка, која се молила пред скулптуром Богородице, а поред ње је седела њена ћерка. Мајка је утонула у молитву, а девојчица је седела потпуно мирно, без и једног покрета без и једне речи. У једном моменту најка је само кратко климнула главом и прекрстила се. Девојчица се исто тако прекрстила.
Свидела ми се ова сцена и цео призор и атмосфера у којој се све одиграло.
Nitobe каже да лепе манире други људи опажају.
5) Makoto – ИСКРЕНОСТ И ПОШТЕЊЕ
Nitobe каже да за самураја да изрекне лаж или да обмане некога је индикатор презира према људима и указује на његову слабост. То је срамоћење праксе-кодекса. За самураја нема двојаког значења (двојаких речи – мисли се на изјаве супротне једна другој прим. прев.) он увек ради оно што каже. Између самураја нису никад постојали писани уговори. Захтевати од самураја да приложи писмени уговор је била огромна увреда за његову репутацију. Лојалност је можда основа свих принципа. Конфучијус је говорио да истинска преведност може да покрене људе да стигну до правог циља. То је принцип победе.
Размишљајући о Мајци Терези из Калкуте, морам да кажем да је она за мене увек била личност која је преносила искреност и поштење. Када је примала Нобелову награду репортер ју је упитао шта треба да се ради за мир у свету. Она му је рекла: “Када дођете кући, волите своју породицу.”
Крајем прошле године, закачио сам гадну прехладу и тек почетком нове године сам успео да устанем из кревета и назовем мајку у Јапану да јој пожелим све најбоље. По мом гласу моја мајка је одмах знала да нисам добро и само је рекла “…јадничак…”. Тако сам се осећао мален тог тренутка , мајчин глас ме је утешио и моментално сам се осећао боље. Сутрадан сам већ био здрав. Никад нисам доживео тако нешто, у том тренутку сам осетио љубав и милост (благодат) моје мајке кроз њене искрене речи.
6) Meiyo – ЧАСТ
Ово претставља достојанство и вредност особе. За самураје уопштено овај принцип повезује дужност са престижом. Овај принцип се усваја од раног детињства. Отац исправља сина када начини прву грешку. Част не долази рођењем него се стиче кроз (правилно – прим. прев.) понашање. То је један од њихових животних циљева. Када млади Јапанац изађе из породичне куће да изгради свој живот настављајући да живи часно, он се никад не враћа макар живео у сиромаштву.
Наравно, овај принцип части треба третирати скромно и са понизношћу, да се не би претворило у опресивно правило, јер у том случају би постало загушујуће и изгубила би се способност само-критичности.
То ме подсетило на једну причу.
Једнога дана уста су размишљала и закључила: “Ја храним овог човеа три пута на дан, обезбеђујем сву неопходну енергију. Не разумем зашто ја онда треба да сам на последњем месту” (испод свега прим. прев.).
И онда су се уста обратила носу: “Зашто си ти изнад мене? Ништа не радиш, не доносиш храну, ја доносим сву храну. Ја обезбеђујем сву храну. У најмању руку ти треба да будеш на истом нивоу као и ја.”
Нос одговори: “Наравно да ти радиш јако важан посао, али ја радим сваки дан, сваки дан дишем за овог човека. Кад бих ја стао била би велика невоља. Ако ти не радиш два-три дана ништа се неће дестити али ако то ја урадим, биће гадно. И праведно је да сам изнад тебе.”
Пажљиво саслушавши објашњење носа, уста ипак прозборише опет: “Добро, ти и ја се слажемо, али шта за очи? Оне су изнад нас и има их два иста. Ништа очи не раде. Шта мислиш?”
Сложише се нос и уста и пожалише се очима:”Драге очи, и ја и уста радимо важне задатке а ипак се налазимо испод тебе. Не можемо да прихватимо ту позицију.”
Очи одговорише: “Свесне смо ми вашег значаја и посвећености, али и сами знате да свуда вребају опасности и да се због најмање грешке може умрети. Дакле ми мамо витално важну улогу али то не можемо да радимо са вашег места, јер да смо на вешем месту не бисмо виделе ништа.”
Изгледало је да су се уста, нос и очи сложиле, али уста не могаше да ћуте:”Добро, разумем вашу вредност, али изнад нас се налази неко који дефинитивно ништа не ради.”
Све троје се обратише обрвама:”Ми имамо важне задатаке и функције, али чему ти служиш?Зашто сте ви изнад свих нас?”Обрве се скупише и рекоше:”Ми поштујемо и разумемо вашу важност и ја искрено не знам зашто смо овде. Ми (обрве) само знамо да смо се нашле овде ради наших предака да одржавамо позицију за очување части целога лица.”(мисли се наравно на очување части човека прим. прев.)
7) Chūgi – ЛОЈАЛНОСТ, ВЕРНОСТ
Човек делује у интересу породице. Тумечећи по Bushidō, интерес за своју земљу превладава интерес за појединца. Особа је елемент на који се држава може ослонити. Самурај слуша наређења Shōgun (глава породице) безпоговорно, али у исто време има обавезу да саветује ако примети да је начинио грешку, из осећаја лојалности којег има према целој породици.
Базирано на ових седам принципа, рађа се дух врлине и лепоте Живота, као звезда на небу која показује наш пут.
Хвала вам свима на пажњи.
Gassho, M° Mitsutaka Koso Traduzione M° Shuhei Matsuyama e Michele Gambolò
превод: Нена 03.03.2014.
