SENSEI JE MOTIVATOR
Planski preduslovi
- Trener obavezno evidentira prisustva vežbača pre početka treninga
- Treba imati pripremljen model treninga u skladu sa programom obuke za odeđenu grupu i držati se zacrtanog modela treninga za određeni dan
- Na početku treningu kroz nekoliko uvodnih instrukcija ukazati šta je poželjno u treningu a šta nije.
- Isključivo koristiti tradicionalni kihon za upoznvanje korigovanje i usavršavanje tehnike. Jer time se postiže više od uvežbavanja tehnike
- Ne treba prerano davati smisao elemenatima, kate to treba štedeti za radost razotkrivanja kada dođe vereme zapitanosti.
- Odraditi homogenizovanje grupa po uzrastu i stepenu obučenosti
- Držati se zakazanog vremena ulaska i izlaska iz sale kao i početka i kraja treninga
Demonstriranje
- Demonstriranje tehnike i verbalno objašnjavanje ne mogu ići istovremeno nego sukcesivno. Vrlo je kontraproduktivan primer lice okrenuti od partnera sa kojim demostrirate ka posmatračima, jer tako se upravo pokazuje odsustvo najvažnijih elemenata veštine
- Mlađi uglavnom uče vizuelno i stoga demostrirati ali savršeno, pa prepustiti da se proba, a objšnjenje tek mnogo kasnije kada su i sami postavili pitanja.
- U radu sa decom trener treba da izbegava izvođenje napadačkih tehnika na bliskoj distanci prema lice dece
- Izbegavati previše naglašavanje expiriuma – bučan izdisaj u smislu „opevavanja“ i prenaglašavanja moći tehnike
- Sve što se demonstrira treba da bude izvedeno savršeno ili nikako – trener mora biti dobar demonstrator ili imati dobrog demonstratora
Tehnologija vođenja i držanja pažnje
- Trener ne sme da se bavi sobom treba da se bavi grupom
- Komande treba da ima najavnu i izvršnu fazu
- Grupni trening podrazumeva i zahteva striktnu postrojenost u dojou
- Izgraditi mehanizme strojeve obuke, to će omogućiti efikasano vežbanje i obezbediti pažnju
- Trener demonstriran zadatak a potom kontroliše izvedbe od strane vežbača U obe faze ne ispušta kontrolu nad celom grupom
- Komandno brojanje je pretežana glasovna komunikacija koji stiže od trenera, poneka motivaciona sugestija, vrlo retko prekor, pretnja nikada, ruganje nikada, sve u svemu treba izbegavati inflaciju reči
- Komandno brojanje ima za cilj da vežbači uvežbavaju reakciju na zadati signal, kada vežbač izvodi tehniku pre komandog brojanja time se ne postiže taj cilj a uz to čini se ogrešenje o etiku kolektivnog treninga. Preterano kašnjenje izvedbe za komandnim brojanjem je dokaz nemara.
- Prevashodno nastojati da sredstvima fizičkih vežbi ostvarimo i pitanja pažnje, razvoja volje i motivisanosti. Fizičku vežbu ne koristiti nikada kao „kaznu“.
- Ritam komandnog brojanja nije nešto što je apsolutno to mora biti interaktivan odnos zavisan od sposobnosti i učinak grupe, posle svake sekvence treba da postoji dovoljno vrenma za stabilizaciju i kontrolu cele grupe tek kada je postignuta uniformnost i pun uvid u stanje izvedbe ide drugi broj, Treba imati vrlo restriktivan odnos ka odstupanju pojedinca od standarnog izvođenja
- Trener ne sme biti previše zaokupljen sobom i demonstracijom, mora imati sposobnost da uviđa sve nedostatke i ne dozvoli da se ponavljaju
- Sveobohvatnim pogledom DRŽATI PREGLED CELE GRUPE CELO VREME TRENINGA ne vezivati se za jednog na uštrb ostalih
- Trener neprekidno treba voditi računa o uspravnosti kičmenog stuba kod vežbača, držanju ramena i položaju kukova i da napravi adekvatnu asistenciju koja ne liči na kažnjavanje nego na dobronamernu pomoć.
- Učenje kroz NAPOR – manje insistirati na broja ponavljanja a više pažnje ukazatiu držanju korektne pozicije pre za vreme i posle izvedbe tehnike
- Vežbačima treba ukazati da je sa stanovišta karatea – i mirno držanje stava značajna akcija
- Intenzitet trening treba da je visok, trening ne sme da izgleda kao da je za srčane bolesnike
- Ne „slomiti“ se oko jednog pojedinca koji ne pazi nego ga bez remećenja cele grupe izolovati – delotvornije je obraćati se prekršiocima discipline pojedinačno, na način da ostatak grupe nema uvid u sadržaj obraćanja
Komunikacija / Etika
Trener mora držati pedagošku distancu – ne intimiziri se sa vežbačima, oslovljava ih isključivo prezimenom, ređe imenom, međutim ne izbegava da iskazuje razumevanje i saosećajnost.- Trener treba da ima uzvišeno držanje, koristii reči na uzvišen način, odiše pozitivizmom i energijom, treba da neprestano iskazuje razumavanje, oduševljenje vežbačima i veštinom
- Trener sebe ne sme dovesti u poziciju nadvikivanja, ne ponavlja više puta iste reči ili instukcije i nikada ne pada u bojazan da ga nisu čuli
- Poštovati mlađe od sebe, isto kao i starije, poštovati roditelje sa kojim zajednički ulažemo napor u zajedničkoj stvari.
- Izbegavati arogantan nastup u komunikaciji sa mlađima jer je to ružno i nemoralno. Nismo se valjda tako dugo usavršavali, izgrađivali borbeni duh da bi potom prizvali tuđu decu u školu karatea, da vežbaju sa nama, kako bi na njima pokazivali kako smo moćni, strogi i opasni
- Ako se roditeljima želi preneti neka informacija, onda to treba uraditi pre ili posle treninga u vidu započinjanja razgovora u kome se razmene stavovi o pojedinim temamama, Svakako da je nespojivo vođenje treninga i upuštanje u razgovor bilo koje vrste.
- Trener u toku trajanje treninga treba da je „gluv“ na komunikaciju spoljnim osobama to jest komunicira samo sa vežbačima koji su se pozdravom zavetovali i ušli u trening, ignoriše čak i vežbače koji su tu ali nisu prošli „rei“ proceduru pa ih smatra nevidljivim i ne pridaje pun značaj njihovom prisustvu i eventualno postavljenim pitanjima
- Trener sa osobama van treninga sve komunikacije odlaže za posle treninga
- Trener ne možda ne može da menja spoljni svet, menja sebe i svoje vežbače
- Pomoćnik trenera ili sempai, u prisustvu trenera nikada samoinicijativno ne objašnjava – nikada ne demonstraira ako to nije od njega zatražio trener – malo ili nimalo govori – samo revnosno ali diskretno asistira u bez mnogo reči.
- Zahtev vežbača za pauzu ili odlazak u toalet ne sme se ignorisati – trajanje odsutnosti i povratak u liniju za vežbanje mora biti pod kontrolom
- Ukazivanje na principe prirode i razložnost je jak motiov da se nešto prihvati ili ne prihvati
- Atmosfera na treningu treba da ukazuje na ushićenost vežanjem a ne na “KP dom”
- Borci se grade ne razvijanjem straha nego poštovanjem prema veštini, vrlini pa i treneru
- Trener ipak ne mora da odgovori na sva postavljena pitanja, moguće je umesto odgovora postaviti pitanje – zašto to pitaš, a nekad se može se reći nemam odgovor.
