Međunarodna i istorijska pozadina problema

 

• IOC  1933 godine  kroz odluku 101^st  Sesije, donosi principe o ujedinjavanju karate organizacija koje pretenduju na članstvo u  porodicu olimpiskih sportova, prepoznavajući dve  principijelne posebnosti u karate svetu:  grupa  „tradicionalni“  i grupa „generalni“ karate. Označava ITKF kao  organizaciju  koja objedinjuje i predstavlja tradicionalni karate a WUKO  kao organizaciju koja objedinjuje i predstavlja  opšti karate

• Kasnije postupajući po  odluci  101^st  Sesije  IOC,  WUKO i ITKF  donose  deklaraciju iz Osake od 1996  koja predviđa osnivanje „Joint working Commettee -JWC“   zejedničkog tela koje će podjednako tretirati stavove dve svetske organizacije naimenovane od IOC-a za nosioci aktivnosti u  uključenju karatea u porodicu olimpiskih sportova.

• „JWC“ je  bio opunomoćen da do kraja 1996  donese zajednički nacrt  statuta novog  objedinjujućeg tela  (WKF) a uz  poštovanje principa i odluka  101^st Sesije  IOC

• Nacrt statuta donet od  „JWC“ , uredno je usvojen  na kongresu  ITKF u 1996 godini  međutim rukovodstvo WUKO-a ga nije uključio u svoju agendu, iako je usvojen od strane njegovih kontinentalnih  organizacija (Azijske i Afričke) članica WUKO-a.

• WUKO organizacija  koja je  prepoznata kao predstavnik grupe „generalni karate“   unutar sebe  osniva  komitet za „tradicionaklni karate“   predstavljajući to kao ujedinjenje i menja sopstveni naziv u WKF,

• Tadašnji predsednik novoimenovane organizacije WKF (Delkur)  uz pomoć  Huan Antonio Samaranča,  koji  uz kršenje  deklarisanih  principa 101^st  Sesije IOC dovodi  toga  da WKF bude  prepoznat od strane IOC,  Kao što je poznato kasnije su ti  učesnici bili  optuženi za zloupotrebe i korupciju

• U godinama iza svedoci smo da su  oluke IOC su ukazivale  svu manjkavost takve situacije i karate kao sport  udaljavale od učešća u olimpiskim igrama

 

Uređenje  satusa jarate sporta u Srbiji od  vremena  preregistarcije klubova po zakonu o sportu iz 2011

 

• VLADA uredbom od 2011 prepoznaje KARATE FEDERACIJU SRBIJE kao reprezentativu organizaciju i jedinu čije aktivnosti finansiski podržava, međutim ista uredba je po našem viđenju u koliziji sa članovima zakona o sportu Čl-101 i Čl-120  (ne objedinjuje 50% registrovanih karate klubova kako zakon zahteva da bi neki savez bio smatran reprezentativnim)

• U pogledu objedinjavanja u okviru jednog saveza pokazali smo spremnost i nameru kroz više aktivnosti. Druga strana (KFS) to odbija pa se poziva i na autoritet nadređenih organizacija. Stvari u tom slučaju stoje ovako: Svetska organizacija WKF ne zabranjuje svojim članicama da se udružuju na međunarodnom ili nacionalnom nivou u organizacije u kojima zadovaoljavaju svoje interese (Članovi uprave KFS su pominjali ovakav argument u opravdanju odbijanja i kompromisnog udruživanja na nacionalnom nivou)  (Dokaz za ovo stanje je primer uključenja u ESKA značajnog broja WKF članica: Poljske, JKA ….)

• Srpsku karate konfederacija je pozivala KFS na uključenje u i tako objedinjavanje karate sporta u Srbiji pod jedan krov a pod jednakopravnim uslovima  (Logično je razmotriti i alternativu to jest da se svi klubovi uključe u KFS, ali to za nas nije prihvatljivo jer su oni doneli statut koji je diskriminatoran po članove, jer im 3 godine od učlanjenja ne dozvoljava pravo glasa Iskreno se pitamo kako je takav statut prošao registracionu proceduru) Kod drugih evropskih zemalja rešenja ove problematike se razlikuju od zemlje do zemlje, ali po našem saznanju nigde nije izostala podrške države za aktivnost sportskih organizacija. Za slične uslove kao kod nas  pozitivan primer za prevazilaženje identilnih problema je primer Češke kararte oraganizacije, koja  objedinjava sve karate organizacije i prema državi predstavlja krovnu organizaciju,  a potom po usaglašenim kriterijumuima unutar sebe uređuje odnos u raspodeli obaveza i finansija.

Složit ćemo se da ministarstvo ima veliku odgovornost da u raspodeli finansija primenjuje zakonske norme i da se drži objektivnih kriterijuma, ne sme da uspostavlja neravnopravnost registrovanih klubova. Međutim  u proteklom periodu iz redova ministarstva odlazili su pojedini dopisi i sugestije lokalnim samoupravama da ne finasiraju i da smatraju neregularnim klubove koji nisu članovi KFS (Smatramo da razlikovanje može da se zasniva samo na kvalitetu rada, kvalitetu programskih aktivnosti, nacionalnim ili međunarodnim potvrdama uspeha, masovnosti rada sa mladima, kvalitetom straučnog rada, a NIKADA I NIKAKO samo u PRIPADNIŠTVU.

Šta je trenutna stvarnost u osvrtu  na zakonski kriterijum da jedna sportska grana može biti predstavljena jednim granskim savezom: MINISTARSTVO  DO SADA U NEKOLIKO SPORTSKIH GRANA PRIHVATA I  FINASIRA VIŠE OD JEDNOG SAVEZA ZA ISTU SPORTSKU DISCIPLINU, PRIMER:  Konjički sport ima dva saveza „Konjički sport olimiske discipline“ i „Konjilčkio sport neolimiske discipline“ Ragbi i Ragbi 13, pa i kad je karate u pitanju uz KFS prihvaćen je i finasiran Kjokušin savez kao posebene grane sporta pri čemu  oni na svetskom nivou nastupaju kao KYOKUŠIN KARATE‚

Ministarstvo pod vođstvom ministarke Samardžić je pokazivao netrpeljivost ka svim klubovima van KFS sa namerom da ih natera se utope u KFS ili da odustanu od sportske aktivnosti Ova naklonost ministarke i KFS je bila potvrđena i u dodeli sredstava pa i ličnom putovanju ministarke za Japan o troški KFS. Stičemo utisak da se ministarstvo ponekad bilo instrument u rukama KFS. Tako je KFS i ministartstvo stavom u dopisima pokušali kreirati drugačiju stvarnost . Očekovalo se da će  sinhronizovana akcija ucenjivanja dovesti do neminovnog učlanjaenja klubova u KFS ili njihovim gašenjem usled otežanih uslova funkcionisanja

POSTOJI NIZ PRIMERA DELOVANJA KFS UZ KORIŠĆENJE AUTORITETA MINISTARSTVA NA UREĐIVANJA USLOVA U KOJIMA FUNKCIONIŠU DRUGI SAVEZI I KLUBOVI KOJI NISU NJIHOVI ČLANOVI. STIČE SE UTISAK DA SU SVESNI MANJKAVOSTI SVOG STATUSA DA IPAK SA MANJE OD 30% REGISTROVANIH KLUBOVA NE MOGU MIMO ZAKONSKIH ODREDBI ZADRŽATI FAVORIZOVANU POZICIJU PA SU TIM ČINJENJEM HTELI PROIZVESTI NOVO FAKTIČKO STANJE. DANAS SMO SVESNI DA TO IPAK NIJE USPELO.

Ministarstvo je svoje odluke donosilo uz konsultovanje Sportskog Saveza Srbije  koji se tu pojavljuje u svojstvu stručnog tela sa autoritetom neutralnih stručnjaka, međutim  u njemu su se  kao funkcioneri našla 4 člana vezana za karate  ali  isključivo vezanih za  KFS ( Maslar, Stojković, Roksanda Atanasov i potpredsednik Piper)

Ministarstvo odnosno  SS Srbije za karate potenciraju  argument članstva u Sport Akordu.  Mi postavljamo pitanje zašto bi za karate važio neki kriterijum koji nije opšti?  Zanimljivo je da je predsednik WKF Espinoza do nazad 15 dana bio potpredsednik Sport Akorda.  Odmah se postavlja pitanje kako taj isti kriterijum ne važi za   Svebor  i Kyokušina koji koliko znamo nisu članovi Sport Akorda.  Ohrabreni smo primerom kako se za  vaterpolo našlo jedinstveno rešenje  od uprkos  nepostojanjiu evropske ili svetske vaterpolo organizacije

 

Naš predlog rešenja

SRPSKA KARATE KONFEDERACIJA pokriva karate sportske aktivnosti odnosno sportske discipline koje nisu u dodiru sa onim što pokriva i radi KFS i isto kao što mi ne želimo da uređujemo njihove unutrašnje odnose i odnos sa ministrstvom, očekujemo da se oni odreknu upravljanja u našim sportskim disciplinama a isto tako da ne zadiru u ostvarivanje naših prava kod ministarstva

• Molimo ministarstvo da nas prihvati kao sportsku organizaciju koja pokriva autentične karate discipline koje ne pokriva nijedan drugi savez (ovakav stav ima osnov i u mišljenju IOC i to je osnovni razlog dosadašnjih odbijanja prihvatanja u porodicu olimpiskih sportova)

ili

• Ukoliko ministarstvo podržava stav da mi i KFS delimo istu sportsku granu, neka ministarstvo pomogne u adaptiranju ili donošenju novog statuta organa krovne organizacije koja bi pod jednakim uslovima prihvatila sve po zakonu registrovane karate klubove Srbije.

sole On 13/07/2016   /   BLOG