PITANJE: Da li je pojam tradicionalni vezan za to da u vežbanju probate oponašati neke tehnike i majstore iz starih vremena?

ODGOVOR: Naziv tradicionalni pre bi mogaoukazivati na to da ne sledimo stare majstore, nego principe koje su i oni sledili. Tako i današnje generacije baš kao što su to radili prethodnici kao i uticaj nauke daje doprinos napretku karatea.

PITANJE: Kakva je razlika između tradicionalnog i ostalih vrsta karatea.

ODGOVOR: Velika popularnost i ubedljivost tradicionalnog ili bolje rečeno originalnog karatea, dovela je do pojave upotrebe termina karate za skoro sve vidove borenja u kojima se upotrebljavaju ruke i noge. U kasnim pedesetim godinama karate je bio predstavljen javnosti i postao poznat širom sveta. Šezdesetih godina počinju karate takmičenja. Međutim kako je tradicionalni karate postajao sve popularniji, pojavili su se »novi« karate sportovi koji su koristili nožne i ručne udarce. Dok tradicionalni karate zahteva visok tehnički nivo završnog udarca, »novi« karate sportovi su bazirani na izvođenju udaraca nogama i rukama u cilju ostvarivanja poena bez striktnog poštovanja karate principa ( maksimalna upotreba sile celog tela i todome waza – jedan završni udarac)

PITANJE: U kojoj meri je zadržan duh izvornog karatea u takmičenju TK?

ODGOVOR: Neke od sportskih disciplina su nastale istovremeno sa kreiranjem pravila za njihovo odvijanje. Ovde smo imali drugačiju genealogiju, karate je postojao i pre nego što je uobličen u sportsku disciplinu. Pravila TK-a su dizajnirana tako da što vernije odslikaju duh karate veštine. Drugim rečima, TK kao sportska disciplina pored svih osobina sporta, teži da što više očuva vekovima unapredjivanu karate veštinu.

PITANJE: Da li je u karate takmičenjima presudna fizička snaga tela ?

ODGOVOR: Ona je korisna ali ne i presudana, važan je jak borbeni duh, samokontrola i pažnja. Ne možemo govoriti jedino o upotrebi tela, jer dobra tehnika i ispravno mišljenje takođe su važni i u sadejstvu omogućavaju »specifičnost« tradicionalnog karatea. Tehnika je celina, a ne skup nepovezanih delova. Delovi tela se sinhrono uključuju i deluju u okviru celline, tokom cele tehnike ono čini kompaktnu celinu. Dakle u tehnikama tradicionalnog karatea se koristi celokupna snaga tela i duha.

PITANJE: Šta je dobra tehnika koja se boduje?

ODGOVOR: Dobar takmičar će više koristiti spoljašnju silu snažnim opiranjem stopalima o podlogu, dok primer loše tehnike predstavlja pokušaj da se sila razvije osloncem na mišićne potencijale zamahivanjem gornjeg dela tela, što ima slabiji efekat, a uz to dovodi i do gubitka ravnoteže.

PITANJE: Šta je kata?

ODGOVOR: Kata je skup koreografski uredjenih pokreta, koji najšira publika razumeva kao »borbu sa zamišljenim protivnicima«. Za one koji duže vežbaju i traže smisao, kata se pokazuje kao skup principa – sam termin »kata« znači simbol. Produbljenim vežbanjem očekuje se da vežbač iz kate deduktivnim metodom otkrije principe koji su u njoj sadržani, što se kod takmičara naročito ceni. Stari učitelji su prenosili veštinu karatea upravo i isključivo putem kata.

PITANJE: Po čemu najlakše prepoznajeti dobru tehniku -na čega treba obratiti pažnju ?

ODGOVOR: U kumiteu-borbi do pobede se dolazi plasiranjem pravovremenog udarca koji uključuje celokupnu silu tela, a u kata takmičenju posebno se procenjuje sa kolikim procentom je ispoljena celokupna sila tela u tehnikama.

PITANJE: Šta je sa povredama, ako se od takmičara traži da izvode snažne udarce kako bi ostvarili pobedu. ?

ODGOVOR: Udarci se izvodepo svim principima realne borbe, osim što je distanca izmeštena tako da seudarci završavajuispredtela 0-3cmili glave protivnika 0 do5 cm

PITANJE: Čini se da su u tradicionalnom karateu borci u nešto nižim stavovima

ODGOVOR: U karate tehnikama su nam potrebni čvrsti stavovi da bi mogli koristiti silu proizašlu iz pokreta tela. Energija u karate tehnikama potiče iz stopala, dalje se prenosi kroz noge, prenosi ka telu i kroz ruke kao transmisiju ka meti udarca. Sila udarca potiče iz tela, a ruke ili noge je pojačavaju i prenose do cilja.

PITANJE: Koja je svrha discipline takmičenja u katama kada tu nemamo direktanu borbu između dva protivnika?

ODGOVOR: Mnogi ljudi pokazuju oduševljenje kada se kroz karate prikaže veliko izvođačko umeće, pri čemu nije narušen koncept borilačke veštine.

Zavidna snaga, dobar balans, ritmičnost, koncetracija, pa bio to balet, umetničko klizanje, skokovi u vodu ili pokreti karate kate, uvek ostavljaju jak utisak na posmatrača.

Za jedan broj karate sporista bi se pre moglo reći da ih u treningu održava motivacija da postignu lepše i savršenije pokrete nego li želja da i pobede protivnika, odnosno prikaz veštine i umeća pokreta. Dakle karate se osim borilačke komponente odlikuje i kompnentom izvođačke umetnosti.

PITANJE: Koje će takmičarske kategorije biti na ovom Svetskom prvenstvu?

ODGOVOR:

1. Kumite (Sparing) ( A. Muškarci individualno B. Žene individualno C. Muškarci timski)

2. Kata (Forme) A. Muškarci indi. B. Žene ind. C. Muškarci sinhro D. Žene sinhro (3 žene)

3. En-bu (Kompozicija) A. Muškarci B. Mešovito (muškarac i žena)

4. Fuku-go (Kombinovano) A. Muškarci B. Žene

PITANJE: Koje takmičarske discipline postoje u tradicionalnom karateu?

ODGOVOR:

Kata individualno i kata tim (uključujući Bunkai)

Suđenje se odvija preko dodele poena . Kada sude katu, sudije uzimaju u razmatranje: tehničku korektnost kata pokreta, stepen uključenja celokupne sile tela u pokrete blokova i udaraca, njihov redosled, kontinuiranost tehnike, brzinu, interpretaciju pojedinih tehnika kroz izvedbu aplikacije. U izvedbi kata tima jedan od značajnih elemenata je sinhronizacija takmičara u timu. Tim se sastoji od 3 člana. Oni se sude po poen-sistemu. Kod sudjenja u katama, sudije uzimaju u obzir: tehničku ispravnost kata pokreta, njihov redosled, fluidnost tehnike, brzinu izvodjenja svake kate, interpretaciju i primenu pojedinačnih delova kate. U timskom izvodjenju kate takodje je bitan element sinhronizacije pokreta kompletnog tima. Tim se sastoji od tri vežbača. Kad se izvodi timska kata, za vreme takmičenja testira se dodatni element koji se zove BUNKAI (razumevanje principa kate). Jednog člana tima napadaju ostali članovi za vreme izvodjenja BUNKAI-a.

Kumite individualno i Kumite tim

Individualni kumite meč se sudi koristeći Šobu-Ipon metod (borba do jednog poena). Trajanje individualnog meča je 90 sekundi. Da bi se osvojio ceo poen u Kumite-u, takmičar koji izvodi tehniku treba da održava pravilan stav, stabilnost i Zan-šin (spremnost da nastavi). Za vreme izvodjenja tehnike fizički kontakt je zabranjen. Ako se desi, takmičar koji je uzrokovao kontakt dobiće negativne poene ili će čak biti diskvalifikovan, zavisno od ozbiljnosti kontakta.

Timski Kumite

se izvodi na sličan način kao Individualni Kumite, s tim da se tim sastoji iz tri člana. Tim koji dobije bolji skor posle sva tri meča je pobednik. Poeni se zbrajaju na sledeći način:

Ipon: 10 poena
Wazari: 4 poena
Čui: 4 poena za protivnika

Hansoku: 10 poena za protivnika
Đogai (izlazak) : 2 poena za protivnika

Fukugo (kombinovano kata i borba)

Takmičenje u kojem svaki takmičar učestvuje u dve discipline, u jednom krugu borba, a za one koji pobede i prođu u sledeći krug, obavezna kata «Kitei». Takmičari istovremeno demonstriraju kombinovanu katu «Kitei». Pobednik se odlučuje podizanjem zastavica. Eliminacioni mečevi se uvek organizuju tako da se finalni meč odlučuje borbom (Kumiteom). Ova disciplina traži kompletnog karate sportistu, koji ima visok nivo borbene i izvodjačke sposobnosti.

Enbu (muško-muški i muško-ženski)

Enbu je koreografski aranžirana borba. Trajanje Enbua je 60 sekundi. Takmičenje se odvija u parovima, muško-muški i muško-ženski. Sudjenje je organizovano po poen-sistemu, slično kao kod kate. Ova disciplina, osim svoje atraktivnosti za publiku, ima znatan edukativni uticaj na takmičare. Osobina je takmičara u Kumiteu da se specijalizuju, rano odaberu najefikasniju tehniku koja im leži i koja im sigurno donosi pobedu, čime se osiromašuje fond karate tehnika koje se mogu videti na takmičenjima. U pravilima sudjenja kumitea broj dozvoljenih tehnika, kao i ciljeva, je zbog racionalnosti i bezbednosti redukovan. Stoga Enbu kao najmladja karate disciplina upotpunjuje prikazani fond tehnika takmičara i uz taj edukativni efekat služi kao dobar način očuvanja karate veštine.

PITANJE: Da li je dozvoljen kontakt izmedju takmičara na borilištu?

ODGOVOR: Hvatanje nije dozvoljeno osim u trenutku zadavanja udarca. Kontakti u cilju čišćenju su dozvoljeni. Udarac koji završi na površini i ne proizvede povredu može doneti poen, ali ako proizvede povredu, obavezno povlači kaznene mere, zavisne od stepena povrede i okolnosti pod kojima se dogodila. Procenu stepena povrede vrše kvalifikovane medicinske sudije.

PITANJE: Koji su kriterijumi za dodelu poena?

ODGOVOR: Ipon (ceo poen) će se dosuditi takmičaru koji izvede tehniku TODOME-a (završni udarc) uz korektnu pravovremenost, efektivnu distancu, primenjenu na bodujući region tela (vitalnu tačku), pri čemu je protivnikov ofanzivni napad bio neutralizovan.

Kvalitet udarca u Todome tehnici mora da zadovolji sledeće:

(a) Delotvorno, trenutno korišćenje tehnike – usmerena potpuna snaga tela uz brzinu za maksimalni udarac (Kime).

(b) Stabilnost tela tokom izvršenja tehnike da se izdrži potres udarca tamo gde je potpuno izvršenje tehnike, uključujući snažan stav (ravnoteža) .

(c) Zadržavanje mentalnog i fizičkog ekvilibrijuma odmah nakon izvršenja tehnike (Zan-shin).

Korektna pravovremenost se odnosi na izvršenje tehnike kada su protivnikovi mentalni i fizički nivoi u neskladu ili u Kyou (slabosti) da se iskoristi ta trenutna slabost pokrenuvši simultanu napadačku akciju.

(a) Mentalni nivo (Kyo) – Ekstremna emocionalna nestabilnost kao strah, bes, nestrpljivost ili uspavanost.

– Ekstremni gubitak volje, vitalnosti i odlučnosti za borbu.

– Ekstremni gubitak predviđanja koji rezultuje poremećenom ili posustalom pažnjom.

(b) Fizički nivo (Kyo) – Gubitak fizičke ravnoteže

– Vremenski period na samom početku ili u toku izvršenja tehnike.

– Praznina između tehnika ili pauza u kontinuitetu tehnike.

U slučaju Kerija (udarca nogom), koji ne primi odgovarajući blok, za tehniku se smatra da ima korektnu pravovremenost.

Korektna distanca (Ma-ai) se odnosi na dovoljnu poziciju neophodnu za najdelotvornije korišćenje i korektan ugao za udar tehnike u ciljni predeo. Pozicija mora biti takva da tehnika nije produžena već na ispravnoj udaljenosti da bi se zadao Todome. Udaljenost treba da bude takva da pravilna udarna površina tehnike načini potpun i efikasan udar u cilj. Zahtevi za udaljenost u vreme udara su kako sledi:

– đo-dan (oblast lica) = Oko 5 centimetara ili manje. Osim za Keri koji dozvoljava 10 cm ili manje.

– ču-dan (oblast stomaka) = Oko 3 centimetra ili manje. Osim udarca nogom (Kerija) koji dozvoljava 5 cm ili manje.

Zahtevi za ugao pod kojim dolazi udarac na mesto udara je oko 80 do 100 stepeni.

PITANJE: Koliko su teško ostvarljivi uslovi za dodelu ipona?

ODGOVOR: Ako bilo koji traženi kriterijum nije skoro stoprocentno ispunjen, poen se neće dodeliti, ali ostaje mogućnost da se dodeli WAZA-ARI. Ukoliko distanca nije dobra, nema mogućnosti ni za dodelu VAZARI.

PITANJE: Do koliko poena se odvija borba u TK-u?

ODGOVOR: uglavnom do postizanja jednog poena.

PITANJE: Da li postoje težinske kategorije u takmičenjima u TK-u?

ODGOVOR: Tradicionalni karate je borilačka veština i sport koji nije u presudno zavisan od fizičke snage tela. Ss obzirom da se kroz sudijska pravila favorizuje veština, te zbog definisanih bezbednosnih mera koje umanjuju rizik od povredjivanja, omogućeno je takmičenje izmedju različitih težinskih kategorija. Uvodjenje kategorija udaljilo bi karate sport od izvornih principa karate veštine. Upravo je smisao veštine da veštiji može pobediti nesrazmerno krupnijeg , veština je faktor koji prevazilazi razlike u kategorijama.

PITANJE: Da li se žene takmiče u borbama u TK-u?

ODGOVOR: U ITKF organizaciji važi princip nediskriminatornosti bilo koje vrste, pa i na polnoj osnovi.

Postoji jedna osobenost, kada je u pitanju mešoviti Enbu tim, Ženski partner je u prednosti da prikaže tehnike odbrane i završnog udarca, stoga tehnike napada uvek izvodi muški partner.

PITANJE: Koje su zabranjene tehnike i postupci u sportskoj borbi TK ?

ODGOVOR:

A. Direktni napadi na delove tela osim gornjih i donjih udova gde su dozvoljene samo tehnike blokiranja i čišćenja. Tehnike čišćenja primenjene na zglob kolena i članka su strogo zabranjene (Ate);

B. Napadi na lice sa Nuki-teom (šaka-koplje)

C. Napadi na podnožje lobanje

D. Napadi na vrat ;

E. Napadi na prepone ;

F. Hvatanje, klinč, guranje ili sudaranje tela sa protivnikom (Tsuki-mi);

G. Opasno bacanje ili tehnike narušavanja ravnoteže (Kin-shi);

H. Potpuno ignorisanje protivnikove započete tehnike bez pravljenja odbrane (Mu-shi);

I. Nesportsko ponašanje među takmičarima kao što je verbalno vređanje, provociranje na napad ili druge slične provokacije (Fu-kei);

J. Hvalisanje, slavljenje ili drugo slično neprimereno ponašanje u takmičarskom prostoru (Fu-kei);

K. Simuliranje;

L. Ignorisanje, opiranje ili nepovinovanje instrukcijama Glavnog Sudije (Chui-mushi);

M. Bilo kakvi prekršaji Takmičarskih Pravila ili drugi postupci koji nisu ovde pokriveni koji su u sukobu sa odvijanjem takmičenja.

PITANJE: Kakva je učestalost i težina povreda u TK-u u na drugove vidove karatea?

ODGOVOR: Daleko manja, s obzirom da su takmičarska pravila tako dizajnirana da pre svega štite takmičare, favorizuju bezbednost i veštinu u odnosu na sam ishod meča.

PITANJE: Da li se u TK-u mogu takmičiti i vežbači različitih stilova?

ODGOVOR: Stilovi su vezani za poznate instruktore iz prošlosti, i kao svaki obrazovni proces koji je podložan individualnom pečatu, ispoljen je i u karateu kroz istorijski priznate stilove: Gođu-rju, Šito-rju i Šoto-kan….. ITKF je svestilska organizacija koja ravnopravno tretira sve tradicionalne stilove karatea.

PITANJE: Koliko često se odvijaju takmičenja na svetskom nivou?

ODGOVOR: Svake druge godine.

PITANJE: Koliki je vremenski period obuke potreban da bi se vežbač osposobio za internacionalno takmičenje?

ODGOVOR: Minimalan zahtev je posedovanje crnog pojasa, što traži četiri do pet godina uspešnog vežbanja karatea, uz dodatno iskustvo u domaćim takmičenjima. slično kao i za sve sportske discipline u kojima je favorizovana tehnika.

PITANJE: Kako se obezbedjuje sudijska objektivnost?

ODGOVOR: Svaki meč, bilo to borba ili kata, procenjuje pet, odnosno šest sudija, i mogućnost pojedinačne greške se time minimizira. Uz to, sudije se neprekidno edukuju, a za sudijsko zvanje mogu konkurisati samo karatisti sa visokim stepenom iskustva.

sole On 10/03/2013   /   BLOG, Nishiyama   /   Leave a comment