Chinkuchi

– Razarajuća, šokirajuća sila –

Okinavljanski izraz “chinkuchi” opisuje prelazak iz relaksiranog stanja u tenziju, učvršćivanje zglobova u telu da bi se ostvario čvrst stav i snažan udarac ili blok. Kada udarimo ili blokiramo, na trenutak zglobovi se učvršćuju i koncentracija sile je usmjerena kroz mesto udara, stav je učvršćen fiksiranjem zglobova donjeg dela tela, skočnih zglobova, kolena, kukova i prianjanjem stopalima na podlogu.

Chin (mišići) ku (kosti) chi (energija)

Chinkuchi se odnosi na ono što u Šotokanu označavamo kao “kime”-fokusiranje ki-ja . Chinkuchi je pojam više vezan za okinavljanske izvore i najviše govori o onom zadnjem trenutku “očeličenja tela” kada udarac pogađa cilj. To je načinu na koji se “ki” fokusira u trenutku sudara.
Pojam “Kime” je doživeo prenaglašenu upotrebu u posleratnom Šotokanu pa kao i svaki pojam koji se preterano koristi počne da znači i sve i ništa. Ovde bih hteo da mu udahnem prvobitnu snagu podsećajući na značenje glagola od koga je potekao “Kimeru” (odlučiti, nameriti).

Kad kažemo “udari sa kimeom” većimi vežbača smatra da zna šta treba da porade, međutim sada mi se čini da je celishodnije reći “udari sa namerom” i mnogo toga će leći na svoje mesto, pa makar i da nismo svesni toga.

Tačno je da je kime fokusiranje ki-a, ali kako doprineti tome – pa namerom , namerom da se udari , čvrstom odlučnom namerom i onda je to to

Kime postoji i tamo gde vučemo ili guramo protivnika i taj kime je nekako dugotrajući kontinuiran, kod udaraca za razliku od ovog dolazi do kratkotrajne ekspresije ki energije – to bi se moglo označiti kao eksplozivni kime ili chinkuchi.

U zapadnoj kulturi skoro da se podrazumeva da je veliko i više vrednosno jednako pojmu dobro i bolje, i to se slično dešava i kod zauzimanja vrednosniih stavova kada je u pitanju karate veština. Korelacija između dužine putanje udarne ruke i snage udarca na početku vežbanja navodi nas na takav stav. Tako u izvođenju tehnike na početku stremimo dugačkim stavovoma, udarcima rukom koji polaze sa kuka i imaju dugačku putanju napred, pa visokim nožnim udarci zadnjom nogom …….

Tek sa višegodišnjim iskustvom u našoj percepciji počne ponešto da se menja i počinje razumevanje da se razorna sila udarca može generisati i kratkim udarcima, da ruka ne mora krenuti iz položaja sa kuka, saznajemo da udarci koji idu predaleko napred imaju manju razornu moć a više efekat guranja. Onda ono što nam je u početku vežbanja bilo logično i atraktivno prestaje da bude i shvatamo da je u pravoj borbi mnogo veća upotrebljivost udarca i blokova sa kraćim putanjama, pod uslovom da ostvaruju razornu silu.

Sve ovo dolazi otuda što razorna sila nije samo bazirana na brzini udarca, nego na uključenoj masi u udarnu tehniku, a najviše na adekvatnom učvršćenju celine tela u trenutku udara – chinkuchi.

Kod udaranja ili blokiranja, pokret započinjemo brzo, nesputano, relaksirano, pa u trenutaku udara usledi naglo učvršćenje zglobova, tako se celokupna energija prenese i saopšti, sa idejom da ki prolazi kroz “metu” bez zadržavanja u njoj, zatim relaksacija naglo smeni tenziju kako bi bili spremni za sledeću akciju. Uvećanje razornosti udarca se postiže povećanjem brzine, uključenjem što veće mase tela u pokret, a mnogo značajnije od svega kratkoćom vremena sudara. Pa je chinkuchi a ne dužina putanje to što je presudno za razornost.

Zadovoljenje principa chinkuchi kod udarca rukom napred, tarži da u trenutku kada šaka stiže u cilj nastupi kontrakcija leđnih mišića, mišića nadlaktice, mišića grudi, itd… naročito se podrazumeva da je završnica udara sa spuštenim ramenima (ponekad sa osećajem kao da pod pazuhom “držimo novine”) Peta zadnje noge treba da bude čvrsto oslonjen na pod. Sve ovo treba da obezbedi da ne zaustavimo udarnu ruku “preranom kontrakcijom” nego da bude ostvarena “koštana veza”: pod-koleno-kuk-rame-lakat-šaka. Od mišića se više očekuje da obezbede ovu “koštanu tvrdu vezu” nego da svojim ukrućenjem proizvedu zaustavljanje pre saopštavanja celokupne energije.

Adekvatna primena principa „chinkuchi“ ima za cilj skraćenje vremena sudara – to jest uvećanje “impulsa sile” odnosno uvećanje razorne moći na telu protivnika. Ovo je u Wing Chunu poznato kao “snaga jedanog cuna” [Udatrac od jednog inča] .

Ono što telo radi kada je u pitanju chinkuchi poprilično liči na mehanizam „kihanja“

Radi približavanja pojma korisno je ukazati i šta nije chinkuchi.

Na primeru: ukoliko rotacijom celog tela, oštrim zamahom izvedete mavaši geri i ukoliko ne pogodite cilj dođete u gubitak ravnoteže – tu je verovatno bilo i sile i brzine, ali ne i chinkuchi-ja

Chinkuci nije samo eksplozivna sila nego i kontrola.

Ogromna neselektivna kontrakcija pri kraju pokreta – to nije chinkuchi jer to može da obori brzinu ruke to jest da “ubije udarac” Dakle kontrakcija ne sme da smanjuje brzinu ruke.

Držati uspravnu kičmu, zadnju petu čvrsto na podu, spuštena ramena, lakat podlaktica i šake na istoj liniji udarca to daje dobre preduslove za chinkuchi – Treba još samo ono što je najteže nagla kratkotrajna kontrakcija koja treba da primi reaktivne sile posle sudara, ali nipošto pre sudara i onda brza relaksacija. “Ki” i dalje nastavlja da ide u smeru udarca, ustavari pokret počine izdisajem “kiai” koji traje i nešto duže od samog fizičkog dela pokreta. Postalo je uobičajeno da se izvode što snažnije kontrakcije na kraju udaraca i blokova i tako se odaje utisak moći naročito u kati. ali ne sme se smetnuti sa uma da priroda chinkuchija nije u spoljnoj manifestaciji i ne sme biti prenaglašena preuranjena i predugačka kontrakcija, jer onda to sigurno “ubija” sopstveni udarac

Ukrućenje se ne izvodi da bi prekinuli sopstveni pokret nego da bi prihvatili reakcione sile od udara, sa druge strane kada je udar saopštio silu produžavanje potiska unapred nema nikakv uticaj na razornost udara i svodi se na guranje – chinkuchi nije zaustavljanje udarne ruke, ali nije ni produženo guranje udarne ruke.

Kažu da su neki okinavljanski majstori držeći ekser u ruci mogli da ga uz snažan udar zabodu u dasku – to je chinkuchi na delu

Chinkuchi svakako nije samo velika i naglo stvorana energija nego i kontrolisanost, preciznost, balans

Korisno je kod udarca nameravati udariti kroz cilj e ne na cilj, rekoh nameriti u smislu namera = kimeru = “kime”. Dakle kime treba da prolazi kroz cilj

Chinkuchi se u osnovi svodi na znanje (bolje rečeno sposobnost i umenje) kada se relaksirati a kada kontrahovati, to je veštine smene mekog i tvrdog. Mijagi sensei je ovo stavio u centar poimanja karatea i svoj stil je nazvao veštinom smenjivanja tvrdog i mekog (Go-Ju).

 

Chinkuchi 08/03/2013