Subscribe
Mesto za ozbiljne sledbenike veštine borenja
063 505-371

 

Kretanje –Tai Sabaki

ibusz-kup-_slobodan-milicevic budimpesta-1981-

I.  OSNOVE

Kretanje je osnova ne samo za karate i borilačku problematiku nego za sve vrste sporta. Obzirom da se  karate zasniva  na dugoj istoriji kineskog i okinavljanskog vežbanja, a  oba ova iskustava naglašavaju  ulogu vežbanja kata, što podrazumeva nešto manje posvećivanja pažnje samoj primeni tehnike u borbenim situacijama. Traditionalno, kate nisu pridavale veliki značaj kretanju i karate kakav je vežban na Okinavi, bio je usmeren na  značaj čvrstih stavova, ali ne i glatkog konitinuiranog kretanja.

Tradicionalni karate kakav mi danas sledimo je amalgam okinavljanskog karatea i  japanskog budo nasleđa. Današnje vežbanje ponajviše se zasniva na vrlo razvijenim oblicima kretanaja davno razvijenih u okviru japanskog budoa.

Kretanje ima svrhu uspostavljanje distance ili razvoja momentuma za tehniku, ono nam omogućava da u pravo vreme budemo na adekvatnoj distanci. To je faktor koji nam daje mogućnost da u napadu i u izbegavanju napada tehnika bude stvarno efikasna, a osim toga kretanje se koristi i u svrhu ostvarenja borbene strategije.

Kretanje  treba da bude fluidno, a ipak brzo i po potrebi oštro, naročito bez nepotrebnog utroška vremena na zamah i druge pripremne pokrete u pravcu suprotnom od pokreta  (“telefoniranje”- “back motion”).  U principu kretanje bi trebalo da bude racinalno – nenaglašeno, to jest  dok se stopala kreću,  gledano od spolja  trup bi trebao da bude relativno miran.

Od kada je karate pristigao u Japan kumite je postao zastupljeniji i od tada je trening kretanja više naglašen Glavnina naših saznanja o treningu kretanja dolazi iz nasleđa japanskog budo-a. Treba znati da bilo koja čak i jaka tehnika bila bi u stvarnosti neupotrebljiva ukoliko se ne može primeniti sa adekvatnim tajmingom na odgovarajućoj distanci.

Stav koji koristimo dok se krećemo naspram  protivnika je različit od stava za izvršenje tehnike, on treba da bude viši, prirodan, skoro kao za svakodnevno hodanje. Kod izvođenja napada u trenutku udara dajemo prednost dubljem stavu sa čvršćim oslonacem iz koga se onda generiše veća sila.

Akcija i reakcija polazi iz stopala.
Uvek kada reagujemo na akciju protivnika to u prvom redu treba uraditi disanjem kojim  generišemo  silu  očitovanu u prvi mah u pokretu stopala.  Nikada ne treba  počinjati reakciju samo rukama ili gornjim delom trupa, čak i kada reagujemo u mestu to treba prvo uraditi tako što uz  izdisaj napravimo pritisak stopalima na podlogu, što će izazivati reakcionu silu od poda i onda lančano toj sili dadajemo silu ostalih delova tela, tako da sila bude najveća u završnici tehnike.

Tehnika treba da počne reakcijom od tla iz sledećih razloga:

  • Maksimiziranje sile korišćenjem celog kinetičkog lanaca radije nego samo ekstremiteta.
  • Uvećanje sile vrši se korišćenjem spoljne sile, reakcije tla. Centar telesne mase ne može povećati silu bez korišćenja spoljne sile, bez obzira na to koliko je jak nečiji trup, ako lebdi u vazduhu, telo ne može povećati silu.

Manje očigledni ali važni razlozi su:
Sinhronizovana reakcija stopala/dah, omogućava da kada protivnik krene, stopalom pre stižemo u cilj.
To je moguće samo ako se akcija stopala, dah i tehnika poklapaju, čak i najmanja akcija započinje iz stopala. Reakcija dah/stopala omogućava da se izbegne uplitanje razmišljanja, procenjivanja, sumnje, itd. Omogućivši da reakcija budu jednovremeni akcijom, bez utroška vremena.
Stopala preuzimaju vođstvo, oči samo posmatraju, to omogućava “difuzni” um, ili relaksiran fokus, gde je naš um fleksibilan, osetljiv na suptilne informacije o protivniku, tako da unapred možemo uhvatiti gde će protivnik krenuti.
Da bi bili u mogućnosti da reagujemo i da započinjemo akcije iz stopala, naš rad nogu je od ključnog značaja.
U okviru rada nogu, treba stvarati stalnu potencijalnu energiju, u neprekidnom skladu sa ritmom protivnika, moramo biti u stanju za glatku tranziciju, bez „back motion“ u radu nogu i tehnici i obrnuto.
Kretanje i dah treba stalno da stvaraju potencijalnu energiju, i dok se krećemo sa protivnikom svako stopalo treba da bude spremno da izvrši pritisak na pod da bi pokrenlo tehniku, u bilo kom trenutku, bez „back motion“ pokreta.
To je ono zašto kažemo da za stopala treba da imamo osećj  kao da su za jedan list papira iznad poda.
Drugo naš dah i stopala stvaraju potencijalnu energiju u skladu sa protivnikovim kretanjem, tako da smo uvek u skladu sa protivnikom, pri čemo  možemo da izaberemo kada ćemo da budemo “van” sinhronizacije lomeći ritam i prelazeći u napad.

 Ashi sabaki –足捌き  je kretnje nogu  takođe poznato kao  Unsoku 運足.

Ashi sabaki može se smatrati delom opštijeg pojma  tai sabaki 体捌き (kretanje tela).

Neke osnove  ashi sabaki-ja su:

Ukimi  浮き身  (plutanje ) : osećaj kao da su noge obešene o trup i kao da stopala nemaju nikakvu težinu.
Zui ban  (prateći pokreti): kordinacija  centra tela, kičme, nogu
Itsuki  (zastoj ili krutost): to je ono  što treba izbegavati u ashi sabakiju

Ukimi – plutanje

Uobičajeno racinalno viđenje je da noge nose centar tela, odnosno celokupnu težinu.

Dozvolite da u cilju efikasnosti odstupimo od uobičajenog  i racionalnog poimanja
Kada  pokrećemo nogu, center tela treba da preuzme nogu, treba da stvaramo subjektivni osećaj, kao da je  noga okačena  o centar tela i kao da slobodno “visi”.

Mišići karlice, donji stomačni mišići, mišići zadnjice i unutrašlosti prepona treba da su aktivni u “preuzimanju” noge; treba da postoji osećaj kao da ti mišići lagamo uvlače, “usisavaju”, nogu ka centru tela. Treba imati osećaj kao da u stopalima nema težine, a u prednjem delu tabana bi trebao biti osjećaj zategnutosti, što treba da pomogne povezivanju trbušnih mišića i stopala.

Celom dužinom kičme koja se dalje nastavlja kroz vratne pršljenove treba imati osećaj  “istegnutosti” , baš kao da je celo telo okačeno za neku udaljenu tačku iznad temena –  ovo će omogućiti laku pokretljivost u svim pravcima.

Disanje treba da polazi iz stomaka  tako da se uz pomoć disanja kontrolišu noge, jer ako disanje ide iz grudi to onemogućuje da centar tela kontroliše noge.

Gamaku i ukimi kod kretanja korak napred gledano po fazama se odvija ovako: pokrećemo zadnje stopalo ne skidajući svu težinu sa njega i ne prebacujući težinu potpuno na prednju oslonsku nogu, prednjom nogom vučemo zadnju u pravcu kretanja  – princip Ukimi i onda kada mimoiđemo zadnjim prednje stopalo prestaje vučenje prednjom i ta noga postaje zadnja i onda nastavlja da kontinuirano potiskuje. Ovakvo izveden iskorak gledano otpozadi trebao bi ostavljati utisk kao da kukovi miruju: to jest nisu se pomerali gore-dole, levo-deno, niti rotirali.

Vodite računa da je kod iskoraka nezaobilazan princip ukimi, u trenutku prolaza noge pored noge ne dovodite celu težinu iznad jednog stopala jer tada iako ostvarujemo pritisak na pod, ugao reakcine sile od podloge ne bi bio u liniji tehnike.

Suri-ashi je termin za pristup u kretranju i oslanjanju kod koga su pete blago odignute od poda za “debljinu lista papira” –  tako kretanje liči na glatko klizanje.  Dok je u većini budo veština ovakav način oslanjaja i kretanja sastavni deo svih tipova kretanja – moramo zapaziti razliku da kod karate udaraca u trenutku zvršavanja treba imati snažno oslanjanjene pete na pod, radi stvaranja udarne sile i “tvrdog” suprotstavljanja reakcionim silama  koje deluju iz tačke udara.

Zui Ban –  prateći pokreti

Pokret započne iz centra tela i noge u nastavku akcije sarađuju,  kretanje nogu  je posledica akcije centra tela i kičme. Noge treba da su mekane i da ne prave samostalan izolovan napor  (kako bi bili u stanju primeniti  “zui ban”, noge iako u principu opuštene, moraju biti blago stisnute jedna prema drugoj, tako da međusobno deluju kao celina, isto tako noge se blagim “stiskanjem” povezuju sa centrom tela).

Pošto je centar telae osnova gde započinju pokreti nogama, to  zahteva da centar tela bude stabilan, a kretatnje treba biti samo onoliko koliko je potrebno.

U kretanju se pokazuje da je češće problem što se pojavljuju i izvršavaju nepotrebne radnje nego problem izostanka neke radnje.  Sensei Nišijama više je insistirao na kretanju pomoću “unutrašnje sile” iz centra tela, bez uobičajenog prethodnog pritiska stopalima za izazivanje reakcije podloge.  Razlog za ovo je da se izbegne preterano korišćenje uloge zadnje nogu, jer to ponekad izaziva “back motion” . Sasvim je dovoljno obezbediti dobar ugao između nogu i trupa, disanjem održavati konekciju sa nosećom nogom, to će biti dovoljno da se obezbedi korišćenje rekcije podloge, nikako ne treba praviti zamaha unazad da bi se izveo pokret. Indikacija da je po sredi preterivanje u upotrebi nogu je bučno kretanje, jako lupanje nogama u pod; Stopala treba da klize podlogom, kao da nema težine u stopalama. Treba imati osećaj kao da se krećemo po tankom ledu koji ne treba da razbijemo.
Imajte u vidu iznimku od ovog, kada je kretanje satavni deo napadačke tehnike “Fumi ashi”  tu dolazi do vrlo snažnog pritiskanja (udar-mrvljenje) napadnom nogom.

Kretanje kao sastavni deo blokirnja ili izbegavanja napada može da ima nešto drugačiji redosled pokreta,  tu se pre težišta pokreće stopalo,  pa onda sledi premeštanje težišta tela.
Razlog je što na ovaj način za kraće vreme možemo ostavriti premeštanje tela a sama blokirajuća akcija ne trži generisanje velike sile  jedino ostvarive kretanjem težišta. Silu za blokiranje generišemo ne iz pokretanja centra nego iz oslonca i pritiska celim stopalima na pod. Još jedan razlog za ovakvo “isturenog” pokretanje samih stopala je što nam to omogućava da glavu zadržimo podalje od napada.  To omogućuje lako usmeravaje kretanja budući da se uz upotrebu disanja pritisak može primeniti na jednu ili drugu nogu i izazivati sile reakcije podloge u željenom pravcu.

Itsuki – biti sleđen, zatečen, ukočen

Usmerenje pažnje i fokus na samo jedan deo tela, dovodi da ostatak tela ostaje nepokretan bez mogućnosti reakcije. Nesposobnost akcije za odbrani ili napad može biti uzrokovana dominntnim nametanjem protivnika. To je očito stanje koje treba izbegavati: tada nema kretanja, noge postaju ukočene i  bez sposobnosti da reaguju.  Najčešće se to događa kada smo obuzeti intenzivnim prosuđivanjem jlj   kada se zaustavlja ili započinje udah.

Kada se ne krećemo, disanjem treba praviti interakciju sa stopalima, tako se obezbeđuje stalno prisustvo potencijalne energije.

Kada hoćete  da uđete u protivnikovu distancu, procenite pre ulaska, a kada ste jednom krenuli unutra – nemojte oklevati ili zastati. Kretanje nikada ne prestaje sve dok ne “uhvatite” protivnika. Možete napasti iznenada direktno, ili menjati ritam promenom disanja i pritiska stopalima, ili zamenom stopala u mestu (Kae-ashi) uhvatiti ili poremetili protivnikov ritam, ili koristiti Sasoi waza da bi ga pozvali fingiranjem, ali nikad se ne bi trebalo ukočiti, oklevati ili zaustaviti dah i vezu sa stopalima jer bismo došli u ono što smo nazvali Itsuku.

Rezime: osnove na kojima se bazira kretanje:

A. Stav

  1.  Dražati uspravnom centralnu liniju tela koja polazi od vrha glave i pročazi kroz podlogu
  2. Koristeći kukove i mišiće donjeg stomaka pomognute mišićima nogu, stisnuti-zgrčiti sve mišiće nagore u pravcu Tandena (donjeg stomaka)
  3. Držati težinu ujednačeno raspoređenu između obe noge.

B. Pokret

  1. Disanjem iz donjeg stomaka uz dodatni pritisak kroz stopla na pod napraviti pokret centra tela. Ovaj pokret centra tela dovodi do pokretanja stopala i pratećih pokreta.
  2.  Eliminisati bilo koji pokret unazad na samom početku pokreta.

 

II. OSNOVNA KRETANJA

Ashi sabaki može se klasifikovati  kao:

  1. Ayumi ashi  歩み足  (koračanje)
  2. Sugi ashi  次ぎ足  ( zamuckujući korak)
  3. Okuri ashi , Yori ashi  寄り足  (slanje noge, klizanje)
  4. Kae ashi  返足  (zamena nogu)
  5. Mawashi ashi  回し足  (okretanje)

A. Ayumi-ashi  (koračanje)

Slično običnom koraku pri hodanju, uglavnom se koristi za skraćenje ili održavanje velike distance od protivnika. Telo se drži frontalno u odnosu na protivnika češće nego bočno.

1.) Kretanje unapred

Centar tela se potisne unapred primenjujući prateće pokrete, što se čini tako što se stopala pomeraju na vrhovima tabana – prstima.

Napomena: Ne rotirajte kukove ili gornji trup

2.) Kretanje unazad

Centar tela potisnuti unazad koristeći prateće pokrete, što čini da se stopla pokreću na prstijma.

Napomena: (a) Ne rotirajte kukove ili gornji deo trupa.

b) Ne dozvolite da donji deo kičme – zadnjica ispadne unazad.

Ne dizati stoplo nagore, nego primenjivati način koji liči na klizanja stopalom (suri-ashi)
To je način da se na brz i fluidan način uđe u protivnikov prostor, trebalo bi imati osećaj kao da se “jaše na vetru”.
Koristeći koncept Zui Ban, prvo se pomera centar tela a onda prate noge, osećajući kao da su obešene u centar tela i da slobodno vise.
Različito od svakodnevnog hodanja, prednji deo tabana vodi i dodiruje pod, umesto pete, obzirom da je tako brže.
Kolena su blago povijena i stav neije predubok, kao u prirodnom stavu, Sensei Nishiyama kaže: “zamisli kao da se šunjaš”.
U svakom trenutku treba moći primjeniti pritisak obeju nogu na tlo radi zaopočinjanja tehnike.

 

B. Sugi-ashi  ( talasanje – odguravanje prednje noge)

Uglavnom se koristi za rešavanje velike distance, približavanje protivniku ili pravljenje velikog pomeranja unazad. Dražanje tela je bočno (hanmi).

1. Kretanje unapred

a.) Centar tela potisnuti unapred primenjujući prateće pokrete, snagom prednje noge grabiti pod – vući podlogu unazad, potom se zadnja noga, održavajući isti ugao, pomera napred prema prednjem stopalu, ponekad i mimoilazeći prste prednjeg stopala.

b.) Koristeći momentum pokreta zadnje noge, prednja noga se kao odbijena pokrene unapred na prstima.

Napomena: Ne okretati kukove ili gornji deo trupa za vreme pokreta.

2. Kretanje unazad

a.) Centar tela pokrenuti unazad, prednja noga se pomera unazad na prstima, dok zadnje zadnja noga povlači i zavisno od potrebne distance oslanjajući se počne sa kontinuiranim odgurivanjem

b.) Zadnj noga nastavlja premeštanje nazad koristeći momenat – prednje noge krećući se unazad na prstima do punog stava

Napomena: Kukove ili gornji trup ne okretati dok se krećete.

Opisno predstavljeno liči na odbijanje noge od noge. i lako se uvezuje više pokreta u ritmičnu celinu. Ovo kretanje liči na lančanu reakciju, zadnja noga napreduje, toliko koliko je potrebno za distancu (ponekad pola koraka, a nekad i mimoilazeći prednje stoplao) i kada dotakne tlo, prednje stopalo nastavlja unapred, telo svo vreme dok zadnja noga napreduje ostaje bočno (hanmi).

To je dobar način da se fluidno savlada čak i velika distanca, može se koristiti više ponavljanja u okviru kombinacije ili samostalno, samo to je opasano koristiti ukoliko protivnik nije u dizbalansu, jer za vreme dok privlačimo zadnju nogu nalazimo se u u ranjivom stanju. Koncept Zui ban se primenjuje i ovde

Poseban slučaj je  摺込み足  Surikomi ashi Dvostruki korak

 

C. Okuri-ashi (slanje noge napred – uklizavanje) ili  Yori Ashi 足寄 (okinavljanski termin)

Uglavnom se koristi za izvođenje tehnika sa srednje distance, ili za izbegavanje protivničkog napada uzmicanjem unazad.

1.) Pomeranje unapred

Centar tela potisnuti unapred koristeći udružene prateće pokrete, rasterećenu prednju nogu na tabanu i prstima pomerati unaprad. Istovermeno,zadnj

okuriashi-forward
a noga nastavlja da potiskuje prednju nogu ubrzavajući kretanje, nastaviti zadnjom nogom i kukovima gurati trup napred, a potom zadnja noga i telo se pomeraju kao celina.

2.) Kretanje unazad

Centar tela potisnuti unazad sa prataećim pokretima i rasterećenom zadnjom nogom zadnje stopalo na prstima pomerati unazad. Istovremeno, prednja noga gura unazad radi ubrzavanja pokreta, nastavljajući guranja tela okuriashi-backwardsunazad prednjom nogom, dok   konačno, peta zadnja noge ne doasegne pod.

To je uobičajen metod kretanja, i najbrži za kratke distance, ali relativno nije gladak kao Ayumi ili Tsugi Ashi.

Bilo je reči da je u karate kretanju opšti princip prvo pokrenuti težište pa onda stopalo. Obratite pažnju ovde je iznimka od pravila:

Koristeći koncept Zui Ban, prednja stopalo se pokrene prvo (kontrolisano iz centra tela disanjem), potom centar tela, onda tehnika, jedno za drugim – i sve zajedno. Na kraju sve zajedno se fokusira i
istovremeno završava, sam redosled je bitan za brz strat i ubrzanje.

Ovaj otklon od opšteg principa da stopalo krene pre centra tela se odnosi samo kod kratke distance. Pokret karlične kosti, prepona, butine, su sukcesivni. Razlog odstupanja od opšteg principa zašto prvo pokrećemo stopalo a ne centar tela je u tajmingu, zato što za prenos težine tela treba više energije, što znači više vremena, a na kratkoj distanci bitniji je tajming od sile. Sila za izvođenje tehnike u ovom slučaju se generiše više iz snažnog pritiskanja na pod nego iz momentuma.

Iako se za okuri ashi treba voditi osećanjem da se prvo pokrene prednje stopalo, u stvarnosti, svaki pa i ovaj pokret stopala se stvara u centeru tela a potom noga i stopalo produžuju akciju centra tela,

Bitan je osećaj za redosled: prednje stopalo se prvo rastereti i pokrene a zatim zadnje stopalo potiskuje. Kada bi kojim slučajem usmerili više pažnje na to kako gurnuti zadnjim stopalom pre pokreta to bi moglo izazvati “back motion”.

Zadnje stopalo na trenutak pritisne-gurne i odmah prati objedinjujući se sa telom i prednjim stopalom. U trenutku kad prednje stopalo dotakne podlogu, primi zamah i pritisne pod, ulazi i zadnje stopalo. Pritisak se vraća na zadnje stopalo, koje podržava izvedbu tekuće tehnike i ujedno pravi potencijalnu energiju kao spremnost za novu tehniku.

Ako se zadnja noga pasivno vuče pozadi, ona postaje prepreka, kao sidro koje vuče u suprotnom smeru od tehnike, nema stvaranja potencijalne energije za sledeći pokret, a to je i stres za sve zglobove kinetičkog lanaca

 

C. Fumi-ashi – zgaziti nogom – kretanje i gaženje kao deo tehnike

Uglavnom se koristi za savlađivanje prostorne distance uz izvođenje tehnike zakoračivanjem unutra ili zakoračivanjem nazad samo za kreiranje velike distance od protivnika.

1.) Kretanje unapred

a.) Pravolinijsko premeštanje

Centar tela potisnuti pravo unapred koristeći prateće pokrete startujući sa stopalom zadnje noge na prstima unapred, u isto vreme koristeći stoplo prednje noge da povlači podlogu vukući unazad uz stiskanje i skupljanje, ta sila ubrzava pokret zadnje noge. Kada pokrenuta noga prođe noseću nogu, zadnje noga nastavlja guranje što uvećava brzinu i na samom kraju gurne telo unapred.

b.) Rotciono pomeranje

Centar tela se okreće gurajući napred koristeći prateće pokrete i istovremeno koristeći silu povlačenja prednje noge koja vuče pod dok se zadnja pomera na prstima napred. U trenutku približavanja zadnje noge i telo se okreće, Stopalo noseće prednje noge se sinhrono sa telom okreće u pravcu odredišta a pokrenuto stopalo nastavlje da ide u pravcu konačnog odredišta, putanja stopalo je u obe faze prilično pravoliniska. Iako je krajnji ishod kružno premeštanje, putanja stopala je u većem delu trajanja bila pravolinijska. Takođe, stopala su ta koja vremnski prednjače u zauzimnju smera i prednje stopalo ide ispred pomeranja tela.

2.) Kretanje unazad

Napomena: U Fumi-ashi, koristiti samo rotaciono pomeranje.

Centar tela se rotira, koristeći prateće pokrete i istovremeno, sila zadnje noge povlači prednju nogu, zatim stopalo ide pravoliniski unazad, bez kruženje, i trtica ne treba da ispadne unazad.

Varijanta

Fumigae 踏み替え ──  zamena nogu sklanjanje  u  skoku

 

G. Kae-ashi – izmena nogu

Uglavnom se koristi da se uhvati ili poremeti protivnički tajming i naruši njegov balans. Korišćenjem disanja iz donjeg stomaka, zamenimo položaj stopala, odnosno samo zamenimo mesta leve i desne noge ili menjajući stopala i ulazimo adekvatnu distancu.

Sa osećanjem kao da su noge okačene o centar tela, center tela postaje stabilan oslonac, zamenom položaja nogu uhvatimo protivnikov ritam pri čemu može i da se podešava distanca za nožnu ili neku drugu tehniku.

Suština je da dok noge menjaju položaj, obe moge su spremne da izvrše pritisak na pod (iz centra), da stratuju tehniku uz istivremeno podešavamje distance. Za slučaj iniciranja nožnog napada iz centa tela koristiti se spreg sila.

Pošto su noge slobodne, centar tela može da usmeri silu na nge u dva suprotna smera, jedna noga može da se uzdiže iz centra tela u započinjaju nožne tehnike dok druga pritisaka i preuzima reakciju poda pomažući nožnu tehniku.

Kao pri svim kretanjima, trup ne treba da ima pokazuje znatnije promene.

 

E. Mawashi-ashi 廻り足 ( Okretanje oko prednje ili zadnje noge)

Uglavnom se koristi u okretanju tela da bi se izbegao napad. Rotacija započinje iz kičme i centara tela, Prateći pokreti naprave kružni pokret stopala. Za početnu poziciju, prirodni stav je u prednosti za brži pokret, potom se završava dubljim stavom, uz istovremeno podešavanje noseće noge za stabilnost u sledećem kontra-napadu.

Kawashi (sklanjanje sa linije napada) omogućava nam sklanjanje sa linije napada, dovodeći u superiornu poziciju u odnosu na napadača. U slučaju kada je leva noga napred desna noga se dovede u položaj koji telo zarotira ulevo, i to se uradi bez značajnijeg pomeranja težišta tela

Pri prednjem levom stoplau kada se rotairamo udesno premeštajući zadnje stopalo, koristimo rotacionu energiju za premeštanje centra težine (to je više energetski efikasan način premeštanjam i može se postići veća brzina) pomeranje težišta je minimalano, jedva dovoljano da se sklonimo sa linije napada.

Više pomeranja nego što je nužno značilo bi da je utrošak vremena veći i da gubimo prostror da efikasano odgovorimo dok prtivnik napada, što može dati protivniku vreme za sledeći napad.

Mawashi ashi kod odgovora na napad uz držanje donjeg stomaka blizu protivnika, kao da plešete sa njim: osećajte ga stomaokom i u skladu sa tim reagujte svojim dahom i težištem pre nego očima i razumom. Više kao da postanete taj protivnik, a ne da se borite protiv njega.

Mawashi – ashi je adekvatno primenjivati u presretanju protivnika – kao odgovar uz sen tajming.

Nuke Waza jenaziv za način izvođenja tehnike odgovora na napad uz sen tajming, pri čemu se primenjuje Kawashi

D. Hiraki-ashi  (otvaranje vrata – diagonalno kretanje)

Pretežno se koristi za pomeranje tela na stranu za izbegavanje napada. Centar tela gurati na stranu, pomeriti stopala na stranu po pravoj liniji i konačno zauzeti poziciju za kontra-napad podešavanjem zadnje noseće noge. To je kretanje koje treba da nam omogući izbegavanje napada uz istovremeno dovođenje u povoljno poziciju u odnosu na protivnika.

ashi_hiraki

Dok smo u levom stavu desno stopalo premestimo udesno od centra bez rotacije i potom levom nogom stanemo tako da stav rotiranjem usmerimo ka protivniku, Postoji nepovoljnost veće izloženosti u slučaju kontinuiranog napada protivnika . Stopala uvek treba da se usmeravaju kao prethodnica budućeg smera stava… (Ići Gan, Ni-Soku…….)

 

Page 1 of 11
Tai Sabaki 08/03/2013

KATEGORIJE

ARHIVA

ADDRESS

Karate klub "Novi Sad"
SHOBUKAN
Sutjeska 2
SPENS zapadni ulaz III
21000 Novi Sad
Serbia

GDE SE NALAZIMO

Cart