Karate i sistem takmičenja

Od 1957.god. prva karate takmičenja održavala su se u Japanu. Ta takmičenja su organizovana od strane Sensei Nakajame i Nišijame. Tokom godina, karate takmičenja su na nesreću otišla u pogrešnom pravcu i imala su loš uticaj na način i pravac vežbanja karatea. Takmičenja su zahtevala samo kratak kontakt bez ikakve sile sa protivnikom, a nije bilo važno držanje tela u trenutku udara. Suština karete tehnike je bila ignorisana. Trening za ovu vrstu karatea je potpuno različit. Glavne komponente veština nisu neophodne, samo brze ruke i nešto kondicije – konopac za preskakanje. To su i dalje pravila u mnogim karate federacijama. Ciljevi ITKF su održati principe originalnog karatea, drugim rečima sačuvati karate kao budo (borilačku veštinu). Wazari (pola poena) se daje samo ako pri udaru u cilj telo ima potpunu kontrakciju i zanshin.

Prirodno, ako pitate nekoliko karatista, svaki će vam odgovoriti da niko ne voli da proučava karate koji ne sadrži osnovne karate principe. Međutim, problem je što većina ovih ljudi imaju navike sportskog karatea koje je veoma teško ispraviti. To je razlog što je Sensei Nišijama ulagao puno vremena držeći tehničke seminare širom sveta. Mi kao Nišijamini učenici imamo obavezu da predstavimo pravi Tradicionalni karate. To od nas zahteva veliko zalaganje.

Takmičenje ne može da obuhvati celinu karatea kao veštine. Po definiciji, u takmičenju je najvažnije biti bolji od drugog, samo je važno pobediti. Dočim u karateu učimo da je važno biti skroman i svoje znanje koristiti na odmeren način.

U nekim starim knjigama neumerena želja za pobedom opisana je kao bolest uma.

Funakoši je zapisao:

• “Pobeda nije krajnji cilj karatea”
• “Pobeda nad samim sobom je najvažnija”
• “Cilj karatea je svakim danom napredovati u karateu i napredovati kao osoba”.

Kako rešiti ove probleme?

Kako koristiti karate takmičenja da bi iz dana u dan bili sve bolji?

U starim vemenima vežbači su međusobom koristili “Shiai” test da bi se razvijali. Stoga, takmičenje treba razumeti kao sredstvo za napredak i onda nema gubitnika. Onaj koji prihvati svoje greške i ispravi ih ih treningom, pobeđuje. Ako vežbač nova saznanja ne primeni u budućim treninzima, onda postaje stvarani gubitnik.

sole On 10/03/2013   /   BLOG, Nishiyama   /   Leave a comment