Vitalni centar čoveka
– Hara u životu japanaca –
Karlfried Graf Durckheim
“Ispravi leđa, uvuci stomak”…. nacija koja je u stanju da prihvati ovaj nalog kao opšte pravilo, je u velikoj opasnosti.”, rekao mi je jedan Japanac 1938.-e godine. To je bilo za vreme moje prve posete Japanu. Tada nisam razumeo tu rečenicu. Danas znam da je istinita i zašto.
“Ispravi leđa, uvuci stomak” je najkraća formula za izražavanje stanovišta, koje je pogrešno u svom principu, odnosno preciznije, pogrešan telesni stav, koji podstiče fiksiranje pogrešnog mentalnog stava. Sta to znači? Da čovek treba da stoji ili sedi nagnut ili povijen u potpunosti? Naravno da ne, nego da stoji prav i uspravan. “Ispravi leđa, uvuci stomak” međutim, vodi do držanja koje ipak odstupa od prirodne strukture ljudskog tela. Gde se centar gravitacije pomera prema gore, ka grudnom košu i gde se sredina tela opire, sputava i sužava prirodno izmenjivanje tenzije i opuštanja, zamenjen je pogrešnim centrom, koji primorava čoveka da se kreće izmedju preterane napregnutosti i totalne opuštenosti.
Ali kako ovo može da postane “opasnost za naciju”? Tako, što pogrešno držanje u isto vreme ispoljava i ujedinjuje lažan red unutrašnjih sila, koja sprečava njihov istinski poredak, jer kad je sve povučeno prema gore nema pravilnog centriranja. Ali zar nije srce prirodan centar čoveka? I zar nije čovekova sudbina da se ili izdigne ka nebesima i usavrsi svoj život “glavom” i “voljom”, ili ako ne uspe u tome, da to prihvati i izdržava svojim srcem? Naravno da jeste. Ali istinsko majstorstvo i snaga da se izdrži ce biti postignuta samo onda kada sile koje su smeštene u gornjem delu tela i njegov centar – ego, funkcionišu ne nezavisno i i odvojeno, nego su stalno balansirane i vođene onim silama koje leže na dubljem nivou.
Čovek, kao živo biće nije centriran u sebi. On je pre obezbeđen, održavan i podržan u svom balansu od strane Prirode, ciji zakoni funkcionišu bez njegovog znanja i pomoći. Čovek sebe postavlja u suprotnost sa poretkom života koji ga fundamentalno održava, ako neprirodnim pomeranjem centra gravitacije, osporava taj vitalni centar, koji ukazuje na taj istinski poredak.
Intelekt, volja i emocije, moći “glave”; grudni koš i srce sa kojim je čovek kao svesno biće obdaren će biti njegova propast, ako uhvaćen u mrežu svojih koncepta, u izuzetnost njegovih dostignuća i u mrežu njegovih upetljanosti, zaboravi svoje utočiste u tkanju i procesu Uzvišenog Života.
Ego, kao centar naše prirodne svesnosti, može da služi svojoj pravoj svrsi u ljudskom životu samo ako umesto gospodara ostane sluga Uzvišenog Života. Gde je “ispravi leđa, uvuci stomak” uzrečica, mali ego se uzdize na presto i to je ta arogantna pretpostavka dela Ja u kojoj leži “opasnost za naciju”.
nastavice se…
prevod: by Nena
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.