Majstor poučava tehniku bez trošenja reči o njenom značenju; on prosto čeka da to učenik sam otkrije. To se prosto naziva “Povlači ali ne puca”. On uskraćuje objašnjenje, ne zato što je zlonameran. On to radi samo zato što želi da učenik postigne majstorstvo kroz praksu i uključivanje njegovog srca. Ako je učenik radio punim srcem i postigao nešto, koristeći sopstvene moći, onda on to prikaže majstoru. Majstor , ukoliko to oseća srcem, samo mu potvrđuje. Ne davanje instrukcija od strane majstora,. nije samo tipično za umetnost. Konfučije kaže: “Ako ja nacrtam jedan ugao, a on ne može da ga prenese na ostala tri, ja to ne ponavljam.”
Današnji pedagoško trenažni metodi koje primenjujemo su daleko i četo sasvim suprotni od ovakvog pristupa, ali svakako nije na odmet imati u vidu čime su se rukovodili učitelji naših učitelja. Otuda odgonetka zašto je “bunkai” “novotarija” novijeg datuma.
